Pragmatična igra Rusije na Bliskom istoku | Politika | DW | 02.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Pragmatična igra Rusije na Bliskom istoku

Rusija preko Irana neguje dobre odnose sa libanskim Hezbolahom. Pored toga, Moskva već neko vreme i za palestinski Hamas ima samo lepe reči. Sve se to radi sa konkretnim političkim ciljem.

Ruski ambasador u Iranu Luan Jagarjan uputio je početkom avgusta lepe reči za palestinski Hamas: to nije teroristička organizacija, to je nacionalni pokret i jedan od političkih predstavnika svih Palestinaca. Jagarjan je to izjavio u prisustvu Haleda Kadumija, predstavnika Hamasa u Teheranu. Te reči bile su u stvari upućene arapskoj javnosti, uvek solidarnoj sa Palestincima ili njihovim islamskim predstavništvima. Tako se osvaja politički kapital.

Pre tih reči, Rusija se pokazala i na delu: zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov susreo se u avgustu 2016. u Dohi sa Haledom Mašalom, najvišim liderom Hamasa. Njih dvojica razmenili su mišljenja o dešavanjima na Bliskom istoku. Nije poznato da li je tu bilo još nečeg, ali već i sama činjenica da su se njih dvojica sreli, šalje jaku poruku. Mašal je godinu dana pre toga razgovarao i s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim (naslovna fotografija).

„Jedan od najvažnijih glavnih gradova sveta“

U ovom novom, brižljivo pripremanom jedinstvu Rusije i Hamasa, korist nalaze i jedna i druga strana. Hamas to vidi kroz popravljanje svog imidža na međunarodnoj pozornici, a njegove političke vođe nadaju i konkretnoj političkoj podršci. „Zbližavanje Rusije i Hamasa pokazuje da Moskva, jedan od najvažnijih glavnih gradova sveta, na taj način drži na distanci užasne Sjedinjene Američke Države, ali i odvraća napade Izraela“, izjavio je nakon tog sastanka diplomatski savetnik palestinske vlade u Gazi Tajsir Mohaisen.

S druge strane, koristi od tog prijateljstva za Moskvu su očigledne. Rusija u Hamasu vidi važnog partnera koji ima uticaj na Palestince. I još nešto, dodaje Mohaisen, „čini se kao da predsednik Putin želi da, barem delimično, obnovi sovjetsku imperiju i da misli da su dobri odnosi s Palestincima i Hamasom jedna od karata za ulaz na Bliski istok“. Upravo zato Rusija, za razliku od SAD i Evropske unije, Hamas nije okarakterisala kao terorističku organizaciju.

Palästina Rafah - Hamas Sommercamp

Mladi pripadnici Hamasa na vojnoj obuci u Gazi

Između pragmatizma i oportunizma

Studija korporacije „Rand“ pokazuje da je Rusija manje uzdržana u spoljnoj politici od Zapada. To joj omogućava fleksibilnu putanju kojom se kreće uz pomoć „kratkoročnog pragmatizma“, što bi se još moglo nazvati i „oportunizam“. Istovremeno međutim, Rusiji nedostaje ekonomska i vojna snage da bi izdržala nekakve dugoročne strategije. Zato ona koristi svaku političku priliku, gde god da se ona pojavi.

Čini se da Rusija prati ovaj kurs i u ophođenju s Hamasom. Za razliku od Zapada, Moskva prema toj organizaciji ne pokazuje nikakvu političku distancu. „Ako Rusija poboljša svoje odnose s Hamasom, automatski će imati pristup i ostalim islamističkim pokretima“, ocenjuje politikolog Abdul Satar Kasem sa Univerziteta Nablus za internet-portal „Al-Monitor“.

Nije nikakva slučajnost to što je ruski diplomata u Teheranu koristio baš takav rečnik, kaže Satar Kasem. On smatra da je ta izjava u stvari indirektna pozivnica Hamasu da se pridruži šiitskom antiizraelskom centru na čijem je čelu Teheran. A to što je Hamas sunitska organizacija, manje je važno u toj računici.

Pritisak na Izrael

Savez sa Hamasom i vojna saradnja sa Iranom – za Rusiju je šansa da višestruko poveća svoju teg na vagi političkih odnosa u regionu. Hamas, koji se u suštini definiše kroz oružani otpor prema Izraelu, značajno će ojačati zbog dobrih odnosa sa Rusijom. S druge strane, to će povećati i snagu Rusije u odnosu na Izrael, a posredno i u odnosu na njegovu zaštitnicu – SAD. Ruski ambasador u Izraelu Aleksandar Šein takođe je sredinom juna izjavio da njegova država ni Hezbolah, a ni Hamas ne smatra terorističkim organizacijama.

Russland Netanjahu trifft Putin

Susret Putin-Netanjahu

Novi odnosi sa Hamasom nagoveštavaju da će Rusija i ubuduće pratiti putanju kojom se do sada kretala. Ono što možem biti izazov kada je reč o saradnji sa Iranom, jeste njihov zajednički angažman u Siriji. Već sada je pritisak na Izrael porastao jer je Hezbolah, saveznik Teherana, praktično na izraelsko-sirijskoj granici.

Rusija kao posrednik?

Na taj pritisak Izrael sve do danas reaguje diplomatskim putem. Premijer Benjamin Netanjahu prošle sedmice susreo se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. To je bio šesti po redu sastanak ta dva političara otkako je izbio rat u Siriji. Netanjahu je upozorio na posledice prisustva iranskih vojnih snaga u neposrednoj blizini Izraela. Ako se teheranske trupe stacioniraju na Golanskoj visoravni, Izrael bi bio u velikoj opasnosti. Takva situacija mogla bi čitav region da uvuče u neki novi rat, upozorio je Netanjahu.

Kao rezultat veoma dobrih odnosa sa Hamasom, čini se da Rusija sada želi da posreduje u sukobu u kojem je istovremeno i učesnica. Ta uloga Rusije verovatno će biti politički plaćena, samo je još uvek otvoreno pitanje: kako?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama