Pragmatičar među skepticima

Mirek Topolanek, premijer Češke ima 52 godine i sa svojih metar i 97 santimetara najmanje je za glavu viši od svog prethodnika Nikole Sarkozija. Za liberalnog konzervativca politika je, kako kaže, neka vrsta sporta:

„Ja od birača zahtevam da izađu na izbore, da možemo da uzvratimo udarac i zaustavimo napredak Socijaldemokrata.“

Topolanek je mašinski inženjer i politikom se bavi još od pada Berlinskog zida. U Prag je došao pre dvanaest godina kada je izabran za Gornji dom češkog parlamenta - Senata. 2002. godine njegova Građansko-demokratska stranka, koja inače pripada konzervativnom bloku, izabrala ga je za naslednika Vaclava Klausa koji je tada postao predsednik države.

Vaclav Klaus nije bio naklonjen pragmatičnom Topolaneku i to nije krio. Ipak, 2006. godine, Topolanek postaje premijer koalicione vlade konzervativaca, hrišćanskih demokrata i zelenih. Ali, Topolanekova većina u parlamentu i tada je bila tanka, a trenutno vlada samo uz pomoć političara koji su prebegli iz drugih stranaka. Nije ni čudo da se on manje bavi sprovođenjem reformi, a više borbom da se održi na vlasti.

Evro-realista među evro-skepticima

Kod pitanja Evropske unije Mirek Topolanek zastupa umerenu poziciju u svojoj partiji koja je vrlo skeptična prema Evropskoj uniji. Za njega se može reći da je evro-realista. Lisabonski sporazum koji je predsednik Klaus kategorički odbio, premijer vidi kao nužno zlo, što je i izjavio u oktobru prilikom posete Angele Merkel:

„Za mene je Lisabonski sporazum težak kompromis. Cena koja se mora platiti kako bi se pripadalo određenom krugu civilizovanih zemalja. Zbog toga podržavam ratifikaciju, uprkos svih problema koje imam sa tim.“

Mirek Topolanek dugo nije smatran za političara od velikog značaja. Najteže trenutke doživeo je u oktobru ove godine, kada je partija na čijem je čelu izgubila na regionalnim izborima i izborima za Senat. Tada je izgledalo da je Topolanek, premijer i šef partije u odlasku. Predsednik Klaus otvoreno je istupao protiv njega, i već je imao naslednika u rezervi – gradonačelnika Praga Pavela Bema. Na kraju, Topolanek je ipak uspeo da se održi, a predsednik Klaus je napustio partiju. Topolanek nije odustao:

„Nisam čovek koji se rado povlači. U trenucima kada drugi gube nadu, hrabrost i snagu da idu dalje, ja tek tada počinjem. Moje sposobnosti i moj učinak rastu sa postavljenim zadacima.“