Poštansko sanduče poslanika Martinovića

Studenti su i prethodnih dana bili na ulici uprkos najavama da će „protesti protiv diktature“ biti na pauzi tokom praznika. Pištaljke, zvižduci i vuvuzele odjekuju svakog dana od kraja do početka kolone u brojnim gradovima, a inspiracije za transparente ne ponestaje. Nakon što su se tokom prebrojavanja glasova pred kamerama u Republičkoj izbornoj komisiji u medijima pojavile fotografije listića koji izgledaju kao da nisu prethodno savijani, na društvenim mrežama građani su počeli da postavljaju pitanje „Ko je peglao listiće?“. Već narednog dana, pegla je postala jedan od simbola protesta.

U Novom Sadu jedan od starijih građana došao je s transparentom „Srbija ima F“, aludirajući na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova da im zdravstvena ustanova dostavi spisak građana koji se leče na osnovu zdravstvene šifre F, zbog čega je reagovao i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti karakterišući tu prijavu kao „ekstremno problematičnu“.

Među nove transparente dospeo je još jedan sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem, nakon što se na mrežama pojavila fotografija na kojoj su zagrljeni Aleksandar Vučić i Nebojša Stefanović. „Padni mi na grudi Nebojša“ – horski pevaju demonstranti tokom šetnje.

Targetiranje novinara

Osim broja ljudi, variraju i teme, ali one ne iskaču iz postavljenih zahteva. Sloboda medija, slažu se učesnici protesta, analitičari i novinari s kojima smo tokom prethodnih dana razgovarali, preduslov je za sve ostale zahteve. Demonstranti traže ostavke članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije i odgovornih urednika oba javna servisa. O tim zahtevima oglasili su se samo ogranci sindikata „Nezavisnost“ javnih servisa, koji su ocenili da je izveštavanje javnih servisa o protestima sramno.

Iz rukovodstva, međutim, nema zvaničnih reakcija. Jedino je predsednik Upravnog odbora RTS-a Vladimir Vuletić izjavio da mu je „žao što je javni servis jedna od ključnih meta protesta“, te da se na RTS vrši pritisak bez argumenata. Za to vreme, u emisiji „Upitnik“ u udarnom terminu na javnom servisu, narodni poslanik Aleksandar Martinović je drugi put tog dana pokazao fotografije učesnika protesta, među kojima su novinari, aktivisti i opozicioni političari, pa čak i deca nekih od njih. Martinović je te fotografije naveo kao tobožnji dokaz da protesti nisu studentski, nego politički.

To je praksa poznata iz devedesetih godina, podseća Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, koji je takođe targetiran kao organizator protesta. Napominje da je zbog takvih optužbi novinar Slavko Ćuruvija izgubio život. „U zemlji poput Srbije s takvim stvarima se nije šaliti“, kaže Sejdinović. To je, dodaje, samo vrhunac kampanje i može se smatrati pozivom na linč. Jer kada to rade vodeći političari najjače stranke u zemlji „onda se razmak između toga i nečega što se može desiti u realnosti se drastično smanjuje“.

Kao odgovor, organizatori protesta u Novom Sadu pozvali su građane da na adresu Aleksandra Martinovića sami šalju fotografije s protesta. „Odlučili smo da ovog vikenda budemo dobre volje i pomognemo Martinoviću da odmori od traženja naših slika i posveti se farbanju jaja“, navodi se u njihovom pozivu.

„Zahtevi su isporučeni“

Među zahtevima demonstranata, važno mesto zauzima i smena kompletne političke elite na čelu s Aleksandrom Vučićem, ostavke svih članova Republičke izborne komisije i fer i slobodni izbori. Na zahteve je reagovala samo potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, koja je navela da nijedan od zahteva nije u nadležnosti Vlade.

„Poslednjih pet godina Zorana Mihajlović je bila megafon vladajuće partije i glasnogovornik predsednika Vlade, znala je sve o svemu što se dešava u državi, ali je ta njena lucidnost iščilela kad su se pojavili stvarni politički problemi. Sada ona želi da problem rešavaju institucije“, komentariše za DW politikolog Duško Radosavljević. „Zahtevi su ispostavljeni celokupnom režimu i na njima je sad da reše situaciju.“

Ostali funkcioneri o zahtevima se nisu izjašnjavali, ali o protestima jesu. Oni su kao organizatore označili opoziciju, a ministar policije Nebojša Stefanović tvrdi i da su protesti nelegalni. Predsednica Skupštine Maja Gojković, čija je ostavka takođe na dnevnom redu, prvo je izjavila da Skupština, čiji je rad stopiran tokom kampanje, neće nastaviti s radom dok protesti traju, ali je sednica ipak najavljena za naredni petak. Gojkovićeva je demonstrante optužila i za uništavanje spomenika, a sličnu stvar su zamerili i gradonačelnici Beograda i Novog Sada pa su u pratnji novinara krečili grafite na ulicama.

Kontraprotest?

Aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić, s druge strane, poručuje da učesnike protesta niko ne sme da dira, ali da bi trebalo da im se obrati onaj kome se oni obraćaju. Sudeći prema parolama demonstranata, to je aktuelni premijer i predsednik Srpske napredne stranke i budući predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je za američki Politiko i pred nemačkim vicekancelarom Gabrijelom proteste nazvao „praznikom demokratije“. Ipak, gostujući na televiziji Hepi, ponovo je pričao o „makedonskom scenariju“.

Sumnja u pomirljive reakcije premijera pojavila se i kada je u redovima vladajuće stranke počelo da se šapuće se o kontraprotestu. Na društvenim mrežama su se pojavile navodne SMS poruke kojima se lokalnim odborima te stranke naređuje da animiraju što više ljudi za okupljanje u Beogradu, ali takve navode funkcioneri naprednjaka demantuju. „Mi ćemo da nastavimo da radimo svoj posao, a njih molim da šetaju što je moguće duže. Utoliko, u političkom smislu, za mene bolje. Samo ih molim i želim da to bude mirno“, poručio je aktuelni premijer.

Po svemu sudeći, tako će i biti, jer se, prema najavama organizatora, protesti nakon Uskrsa nastavljaju istim tempom kao i u protekle dve sedmice. Beogradski list Danas prenosi da je planirana radikalizacija protesta koja bi obuhvatila i blokadu mostova u glavnom gradu.