Počasna penzija kompromitovanom predsedniku

„Penzioner Vulf“ naslov je teksta Zidojče cajtunga o počasnoj penziji koju će primati bivši predsednik Nemačke Kristijan Vulf koji je morao da podnese ostavku: „Najgluplje je samo ime: počasna penzija! Ime je neprimereno i preterano. Već u sebi sadrži kritiku, jer se svako gorko nasmeje kada ga čuje. Nijedan predsednik pre Vulfa nije se tako blamirao i kompromitovao. Čast? Druge reči padaju na um kada se čovek seti Vulfovog sutona. Loše je što o počasnoj penziji odlučuje predsednički kabinet. Znači vlast koja je bila u službi predsednika Vulfa. Ali to nije krivica predsedničkog kabineta, baš kao što Vulf nije kriv što se predsednička penzija zove počasna penzija. Takav je zakon. Penzija se isplaćuje iz poštovanja prema uredu. Ona nije priznanje za marljivost i doprinos. Ipak pouka u Vulfovom slučaju glasi: Počasnu penziju treba ukinuti. A za ’predsedničku penziju’ u visini počasne penzije treba primeniti pravila koja važe za svakog ko služi državi. To je pravedno i jeftino.“

Landescajtung (Lineburg) prenosi: „Kristijan Vulf neće tako brzo povratiti mir. Ali sam je kriv za to. Imao je toliko šansi, ali je napravio i mnogo grešaka. Jedna od njih jeste taktika koju je primenio kako bi se otarasio afere oko kredita i odmora. Najveću šansu je propustio baš na kraju njegove kratke predsedničke karijere: Da je u saopštenju o ostavci istovremeno odustao od počasne penzije, izgubio bi svoju penziju, ali bi povratio ugled. Ipak, sada će ostati u sećanju kao predsednik na kratko vreme sa bogatim prijateljima i debelom penzijom.“

Kiler nahrihten piše: „Pitanje počasne penzije ukazuje iznova na osnovni problem koji je tako tipičan za ’aferu Vulf’. Paragrafi su na strani Vulfa, ali je on istovremeno svestan nezadovoljstva o tom pitanju. I ovog puta ne bi trebalo da se žali na to: Jer predsednička penzija iz 1953. uvedena je u ovoj formi da bi omogućila ličnostima koje su to i zaslužile primerenu penziju, a ne da bi 52-godišnjak, posle niza ličnih grešaka, izbegao finansijske probleme.“

Fajnenšel tajms Dojčland piše: „Do sada se činilo da je nepotrebno da se konkretno regulišu razlozi za ostavku i isplata počasne penzije. Ali sada je to nažalost neophodno kako bi ’počasna penzija’ opravdala svoje ime. Za to nije potrebno da se sada pišu specijalne odredbe u već postojećem zakonu. Zakonodavac bi jednostavno mogao da prekopira odredbe o kancelaru, ministrima ili ustavnim sudijama. Jer zašto bi nadalje za prvog službenika države važila jedna, a za drugog ili trećeg službenika, druga pravila?“

Pripremila: Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković