Pozivi za zabranu magazina "Landser"

Na prvi pogled, “Landser” može da deluje kao vrsta bezopasnog tabloidnog avanturističkog magazina. Na njihovom sajtu je objavljeno da oni svake nedelje pričaju priče iz „najvećeg rata u istoriji sveta, viđene kroz oči trupa koje su se borile, kao i pojedinačnih vojnika.“

Ali, Centar “Simon Vizental” želi da se ovaj magazin ugasi – ova jevrejska organizacija, sa bazom u Sjedinjenim Državama, pozvala je na ukidanje magazina „Landser“ zbog širenja nacističke ideologije.

Osnovan 1954. godine, ovaj list je dobio ime prema kolokvijalnom izrazu za nemačkog vojnika koji je korišćen tokom Drugog svetskog rata. Ovde se nalaze priče očevidaca o herojskom dobu vojnika Vermahta, bez stavljanja stvari u istorijski kontekst nacističke ere, a kamoli pominjanja ratnih zločina koje su činile nemačke trupe.

Bez istorijskog konteksta

Klaus Gajger je profesor političke sociologije na Univerizitetu Kasel. On je napisao svoju doktorsku disertaciju o ovom magazinu 1974. godine i tvrdi da je to ključni problem. "Sadržaj ovog magazina je napadan prikaz izolovanih događaja koji su izvučeni iz konteksta", rekao je on za Dojče vele. Čitaoci su uglavnom muškog pola, najčešće oni koji imaju simpatije prema nemačkoj nacističkoj sceni ili su već deo nje. On tvrdi da magazin Landser pruža lažne herojske portrete nemačkih vojnika Vermahta.

Peter Konradi, počasni profesor nemačke literature na Univerzitetu u Dortmundu, kaže da Der Landser opisuje svakodnevni život, kao i teškoće običnog vojnika na 'emotivno napadan način'. Iako u uvodu unutar ovog tankog izdanja stoji da ono ne glorifikuje rat, Konradi veruje da je to puki pokušaj da se prikriju prave namere ovog magazina.

Opasna opčinjenost

“Potpunim ignorisanjem ratnih zločina, “Landser” je saučesnik u stvaranju mita o čistom Vermahtu,” objašnjava Joakim Volf iz antirasističke fondacije “Amadeu Antonio”. On kaže da je veoma opasno da se magazin predstavlja kao kolekcija avanturističkih priča. Ovakve priče su - bez obzira da li ste ih čuli od svog dede ili našli u tabloidnom magazinu – veoma često okidač koji okreće mlade ka neonacističkoj sceni, kaže Volf.

Gajger je organizovao kampanje još od sedamdesetih da se ovaj magazin stavi na listu izdanja koja nisu pogodna za decu i tinejdžere. To znači da magazin ne bi mogle da kupe osobe mlađe od 18 godina, na osnovu toga što veliča rat. Prema Gajgerovim rečima, to pravilo se očigledno odnosi na “Landser”, ali do sada je samo nekoliko izdanja od šezdesetih stavljeno na tu listu. Pre deset godina, kaže Peter Konradi, magazin se prodavao u 300.000 primeraka, ali danas izdavač ne objavljuje koliki je broj prodatih primeraka. Pošto može da se pretpostavi da je jedno izdanje pročitalo šest do sedam čitalaca, kolika je današnja stvarna cirkulacija, čitalačka publika je verovatno mnogo veća.

Da li bi zabrana imala smisla?

Ovo nije dovoljno za Centar “Simon Vizental”. Ova organizacija pravi kampanje protiv antisemitizma širom sveta, a međunarodno izdanje Herald Tribjuna izveštava da organizacija sada traži da se magazin zabrani u potpunosti. Iz centra kažu da su dobili nekoliko žalbi na “Landser” u kojima se poziva na nemačke zakone koji zabranjuju upotrebu nacističkih simbola, širenje ekstremnodesničarske ideologije i poricanja Holokausta.

Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova kaže za Dojče vele da ovaj problem shvata vrlo ozbiljno i da je sledeći korak ostvarivanje saradnje sa Ministarstvom pravde i nadležnima za zaštitu omladine. Prema navodima ovog ministarstva, Nemačka ima istorijsku odgovornost za ovakve slučajeve. “Ispravno krivično gonjenje neonacista i rasističke propagande je od posebnog interesa za Nemačku,” rekao je portparol ministarstva za Dojče vele. Međutim, nije bilo posebnog pominjanja nacističke politike ili antisemitizma u ovom magazinu.

Volf i Konradi misle da zabrana ovog magazina ne bi bila dobar potez. Umesto toga, obojica predlažu da bi trebalo da se organizuje javna debata na ovu temu, kako bi se naročito mladim ljudima objasnio istorijski kontekst i stvarnost Drugog svetskog rata. U drugom slučaju, magazin bi prosto nestao sa polica, dok bi njegova ideologija nastavila da živi u umovima njegovih potencijalnih čitalaca.

U skladu sa pravilima i zakonima?

"Landser" izdaje Pabel Mevih, podružnica grupe Bauer Media, koja objavljuje čitane međunarodne naslove poput magazina o poznatima, “InTouch” ili nemački najpopularniji tinejdžerski časopis, “Bravo”. Portparolka kompanije, Klaudija Bahauzen je naglasila da su sva nemačka izdanja njihove kuće u skladu sa domaćim zakonima. U vezi sa magazinom “Landser”, ona je rekla da “izdavačka kuća ističe da magazin niti veliča nacističku eru, niti umanjuje značaj nacističkih zločina.”

Međutim, pretragom internet stranice grupe Bauer Media se vidi da se “Landser” ne pominje nigde u portfelju kompanije. To nije ništa neuobičajeno, insistira Bahauzen. “Naš je izbor da ne predstavljamo izdanja manje važnosti.” To se, objašnjava ona, odnosi na određeni broj časopisa žute štampe, u koje spada i “Landser”.

Autorke: Karla Blajker / Nevena Cukućan

Odg. urednica: Ivana Ivanović