Pozivi za produženje primirja u Ukrajini | Politika | DW | 30.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pozivi za produženje primirja u Ukrajini

U Ukrajini danas (30.6.) ističe primirje. Nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i ruski predsednik Vladimir Putin su za njegovo produženje. Ipak, demonstranti na Majdanu traže suprotno.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Fransoa Oland zatražili su od vlada u Kijevu i Moskvi da preduzmu dalje korake za stabilizaciju prilika na istoku Ukrajine. Osim toga, oni traže produženje primirja koje ističe ovog ponedeljka (30.6), ali i da se sprovede mirovni plan ukrajinske vlade. Merkel i Oland su te zahtjeve izneli tokom telefonskih razgovora koje su imali sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Putin je tom prilikom predložio da se dogovori primirje između ukrajinske armije i proruskih separatista koje bi trajalo duži period. Kabinet francuskog predsednika preneo je da je razgovor sa Putinom trajao više od dva sata.

Na centralnom trgu Kijeva, na Majdanu (naslovna fotografija), okupile su se istovremeno na hiljade ljudi. Demonstranti, među kojima je bilo i dosta pripadnika dobrovoljačkih jedinica, traže da se okonča primirje koje traje od 20. juna i da se nastavi ofanziva protiv separatista. Mnogi Ukrajinci prebacuju predsedniku Porošenku da primirje nije donelo vidljive rezultate.

Ukrainischer Präsident Poroschenko und Kanzlerin Angela Merkel beim EU-Gipfel in Brüssel

Merkel i Porošenko u Briselu (27.6.2014.)

Nastavljeni okršaji

Primirje ističe večeras u 21 sat. Ono je tokom proteklog vikenda više puta narušeno – za šta se obe strane međusobno optužuju. Separatisti iz samoproglašene „Narodne Republike Donjeck i Lugansk“ kao preduslov za pokretanje pregovora traže da se sve jedinice ukrajinske armije povuku sa istoka te zemlje.

Ukrajinska protivvazdušna odbrana navodi da je u nedelju (29.6.) iznad teritorije te zemlje oborila jednu rusku bespilotnu letilicu. Ugledni vojni ekspert Dmitri Timčuk tvrdi da je ona oborena iznad regiona Luganska gde je vršila špijunske aktivnosti.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, u toj zemlji su od sredine aprila do 20. juna ubijene najmanje 423 osobe, među kojima su vojnici i civili.

Novi zadatak za OEBS?

Tokom nedelje (29.6.) su kancelarka Merkel i predsednici Porošenko, Oland i Putin razgovarali i o novoj misiji za posmatrače OEBS-a. Oni bi možda mogli da budu uključeni u kontrolu graničnih prelaza između Ukrajine i Rusije, a sve u svrhu blokade dalje dostave oružja separatistima i dolaska novih proruski orijentisanih boraca.

Ukraine OSZE Beobachter freigelassen in Donezk 28.06.14

Oteti posmatrači OEBS-a su oslobođeni (Donjeck, 28.6.)

Prema navodima izvora u Moskvi, svi su izrazili olakšanje zbog oslobađanja poslednje četvorice od ukupno osam ranije zarobljenih posmatrača OEBS-a. Oni su oteti krajem maja na istoku Ukrajine. Za danas su planirani dalji telefonski razgovori kancelarke i trojice predsednika.

Lideri Evropske unije su inače na proteklom samitu na vrhu dali Rusiji ultimatum da do 30.6. doprinese deeskalaciji situacije na istoku Ukrajine. Jedan od preduslova je bilo i oslobađanje otetih posmatrača OEBS-a, ali i otvaranje pregovora o mirovnom planu predsednika Porošenka. Lideri Unije zatražili su i da se tri granična prelaza na ukrajinsko-ruskoj granici vrate u ruke vlade u Kijevu. U suprotnom bi protiv Rusije mogle biti usvojene „značajne sankcije“.

Mirovni plan predsednika Porošenka predviđa, između ostalog, uspostavljanje tampon-zone širine deset kilometara u pojasu uz granicu ka Rusiji. Osim toga, predviđeno je da pobunjenici neće biti kažnjeni ako odustanu od nasilja i ako nisu počinili teška krivična dela.