Povratak na franak nije rešenje? | Evropa | DW | 24.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Francuska

Povratak na franak nije rešenje?

Neki predsednički kandidati u Francuskoj otvoreno se zalažu za „fregzit“ – istupanje Francuske iz monetarne unije. Mnogi ekonomisti misle da bi to vodilo u katastrofu ovu zemlju, ali možda i čitavu Evropsku uniju.

Visoka nezaposlenost i traljav privredni rast – za sve je kriv evro, ako je verovati nekim predsedničkim kandidatima u Francuskoj. Zato traže istupanje iz evrozone i obećavaju da će na tome raditi ukoliko dobiju izbore. Ali, šta bi se u tom slučaju desilo sa ogromnim spoljnim dugom zemlje koja uz to zavisi od uvoza? Upustimo se u misaoni eksperiment.

Kandidatkinja Nacionalnog fronta Marin Lepen je najjasnija – predlaže referendum o istupanju iz zone evra. Prema anketama je ona najpopularniji kandidat, iako joj se za pobedu u drugom krugu daju slabi izgledi. Sa druge strane političkog spektra i Žan-Lik Melanšon, kandidat Levice, zastupa sličnu evroskeptičnu liniju. Traži da se redefinišu evropski ugovori ili da se, ako to ne da rezultate, istupi iz monetarne unije.

Ostali važni kandidati su pobornici Evropske unije i evra – socijalista Benoa Amon, republikanac Fransoa Fijon i bivši ministar ekonomije Emanuel Makron koji nastupa kao nezavisni kandidat i ima najveće šanse za pobedu.

Frankreich Le Pen startet Wahlkampf mit Angriffen auf die EU

Kandidatkinja Nacionalnog fronta Marin Lepen predlaže referendum o istupanju iz zone evra

Uvoz bi poskupeo

Glavni argument koji navodi Marin Lepen je suverenitet nad valutom. Da Francuska ponovo ima svoju valutu, onda bi mogla da je po potrebi devalvira čime bi proizvodi u inostranstvu postali jeftiniji i time konkurentniji. Onda se za konkurentnost na tržištu više ne bi borilo niskim platama u Francuskoj, kaže Lepenova. Pominje i „briselski diktat“ povodom budžetskog deficita. Bez tog „diktata“ bi Vladi u Parizu bile odrešene ruke da subvencijama obasipa strateški važne sektore poput brodogradnje.

To je bar delimično tačno, potvrđuje An-Lor Delat, šefica vodećeg francuskog instituta za proučavanje međunarodne ekonomije CEPII. Francuski izvozni proizvodi bi zaista postali drastično jeftiniji. „Prilikom uvođenja evra je jedan evro vredeo 6,5 franaka. Danas bi to bilo najmanje osam franaka“, kaže ekonomistkinja za DW. „To znači da bi stranci u svojoj valuti manje plaćali za proizvode sa cenom u francima.“

S druge strane bi jednako poskupeo uvoz u Francusku. Prošle godine je zemlja uvezla roba i usluga za 48,1 milijardu evra više nego što joj je bio izvoz. Osim osnovnih životnih namirnica, mnogo se uvoze nafta, gas i odeća.

Platili bi siromašni

„Devalvacija francuske valute bi pogodila pre svega siromašnije slojeve stanovništva i male i srednje preduzetnike – dakle baš one za koje se evroskeptični kandidati navodno bore“, kaže Olivije Pastre, profesor ekonomije na univerzitetu Pariz VIII. Jer, kako Pastre objašnjava u razgovoru za DW, upravo oni sa slabijim zaradama troše više novca na uvozne proizvode, najčešće prehrambene.

Naš sagovornik dodaje da bi slaba valuta značila skok kamata, a upravo su siromašni upućeni na kredite jer poseduju manje sopstvene imovine. Kamate bi porasle jer bi Francuska, uprkos uvođenju slabog franka, veći deo astronomskih dugova i dalje morala da vraća u evrima. Šef Evropske centralne banke Mario Dragi je nedavno, govoreći o eventualnom istupanju Španije i Italije iz evrozone, rekao da se pre istupanja moraju vratiti dugovi ovoj instituciji. Francuska u međuvremenu duguje više od dva biliona evra, što je gotovo čitav godišnji BDP zemlje.

Frankreich Macron will verstärkten Kampf gegen Terror

Bivši ministar, a danas nezavisni kandidat Emanuel Makron zalaže se za ostanak Francuske u evrozoni

Opasnost za EU?

Ni to ne bi bio kraj problemima, smatra makroekonomista Filip Krevel. Veruje da bi izlazak Francuke iz zone evra značio potpuni kolaps privrede, ali i kolaps Evropske unije koja ne bi mogla da opstane bez svoje druge najjače ekonomije. „Francuska bi bankrotirala jer naprosto ne bismo mogli da vratimo svoje dugove u evrima. Niko ne bi kupovao naše franke!“, kaže on. A bankrotirale bi, dodaje, razne banke i osiguranja čiji su dugovi takođe u velikoj meri indeksirani u evrima i drugim valutama.

„Francuski BNP Paribas je posle HSBC druga najveća banka Evrope. Ako ona pukne, to bi bilo deset puta gore od sloma Leman bradersa koji je 2008. doprineo nastajanju svetske ekonomske krize“, upozorava Krevel. Kada se tome dodaju velika osiguravajuća društva poput Akse, „nastao bi sistematski šok koji bi čitave evropske finansije survao u anarhiju. Ništa ne bi bilo kao pre.“

Reklama