Njegove pristalice će sigurno da aplaudiraju. Misija uništenja IS u Siriji je ispunjena, napisao je na Tviteru Donald Tramp i dodao da je sada vreme da „vrati američke junake kući“.
Takva vest uoči Božića ima dobar odjek kod mnogih Amerikanaca. Ali ne i kod američkih političara – onih u Vašingtonu snose odgovornost za spoljnu i politiku bezbednosti. Oni se bune protiv te odluke predsednika, čak i mnogi republikanci.
Oni znaju da je u građanskom ratu u Siriji, teroristička organizacija IS kao vojska doduše razbijena, ali da mnogi džihadisti pritajeno vrebaju sledeću šansu da se ponovo grupišu. S gledišta IS, vakuum moći koji bi nastao povlačenjem američke vojske, savršena je šansa.
Na milost i nemilost Erdoganu
Oko 2.000 američkih vojnika je u protekle četiri godine u Siriji odradilo dobar posao – manje u ulozi direktnih ratnih aktera, a više kao oni koji obučavaju pripadnike kurdskih Narodnih zaštitnih jedinica (YPG). Njihovi borci važe za najhrabrije u borbi protiv IS. Oni su imali odlučujuću ulogu u vojnom potiskivanju terorista.
Turskom predsedniku Erdoganu ta saradnja je uvek bila trn u oku. S njegove tačke gledišta, YPG je banda terorista koja se mora uništiti. I dokle god su tu bili Amerikanci, on se nije usudio da napadne Kurde. A kada se sada i poslednji američki vojnik povuče s tog područja, Erdogan se više neće ustezati i brutalno će napasti Kurde. Za to bi u tom slučaju Amerikanci snosili odgovornost, jer Kurde prepuštaju na milost i nemilost Erdoganu.
Na korist Rusiji
Kada je reč o drugom moćnom igraču u Siriji – Rusiji, upada u oči da je u poslednje vreme sa te strane stizalo mnogo anti-američke propagande. Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi, američko prisustvo u Siriji opisivalo je kao „opasnu prepreku na putu ka pronalaženju rešenja za postizanje mira“.
Da napomenem: ruskog rešenja za postizanje mira. A ono izgleda ovako: sirijski diktator Asad mora da ostane na vlasti! Čovek koji je odgovoran za uništenje sopstvene zemlje, za desetine hiljada mrtvih civila, za napade otrovnim gasom i bombama. Asad je jedini garant za rusko vojno delovanje na Bliskom istoku, odnosno za to što je ona tamo politički prisutna. Kada se Amerikanci povuku, Putin će imati odrešene ruke i moći će prema svojim zamislima da oblikuje posleratno uređenje.
Izbori – obična iluzija
Rusija, Iran i Turska sada pregovaraju o mirovnom rešenju s predstavnicima Asadovog režima i pobunjenicima. Planirano je formiranje ustavotvorne skupštine koja bi trebalo da organizuje izbore. To zvuči kao obična iluzija, jer Asad, naravno, nema interesa za slobodnim izborima. On se rukama i nogama bori protiv te ideje.
Ali Rusija nije naivna. Putin iz pozadine vuče konce – to je sigurno – i ostale igrače zavađa jedne protiv drugih. Sve dok ne dobije ono što hoće. Brzim povlačenjem, Amerikanci bespotrebno sami sebi oduzimaju mogućnost da i oni učestvuju u oblikovanju posleratnog uređenja. Tramp tako svetu pokazuje da je izgubio interes za Bliski istok.