Povećan stepen mržnje i netrpeljivosti u Bundestagu | Politika | DW | 27.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Povećan stepen mržnje i netrpeljivosti u Bundestagu

Godinu dana uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj, desničarska stranka AfD smišljeno provocira, čak i u Bundestagu. Metode su destruktivne – ali na kraju će to možda biti pogubno i za samu tu stranku.

Oduševljen nakon objavljivanja izbornih rezultata Aleksander Gauland, jedan od glavnih ljudi u Alternativi za Nemačku (AfD), gromoglasno je najavio: „Gonićemo ih kao lovci!“ U dvorani oduševljenje.

Bilo je to 24. septembra 2017. Tada još uvek mlada stranka AfD ostvarila je odličan izborni rezultat i postala najveća opoziciona partija u Nemačkoj. A Aleksander Gauland postao je novi, moćni šef njihove poslaničke grupe u Bundestagu. Danas, tri godine kasnije, jasno je da ta njegova najava iz 2017. nije bila samo metafora.

Pre nekoliko dana, 18. novembra 2020, nekoliko desničarskih aktivista maltretiralo je i psovalo poslanike različitih stranaka u zgradi Bundestaga. I to su čak snimali kamerom. Na taj način pokušali su da izvrše pritisak na poslanike Bundestaga pred glasanje o jednom zakonu s kojim se ne slažu.

Svi ti ljudi bili su prijavljene kao gosti poslanika desničarske AfD. Očigledno je da je namera bila da se oni uvedu u zgradu Bundestaga kako bi tamo izvodili svoje akcije, a zatim preneli video-snimke na društvene mreže.

Snimci su agresivni: jedna žena verbalno napada ministra privrede Petera Altmajera (CDU). Ruga mu se i vređa ga. Drugi aktivisti kucaju na vrata kancelarija i pokušavaju da tako izvrše pritisak na poslanike i njihove saradnike.

-pročitajte još: Da li desničari profitiraju od priče o „korona-diktaturi“?

Nova dimenzija antiparlamentarizma

Brita Haselman iz stranke Zeleni bila je tada u plenarnoj sali parlamenta. „Među prisutnima je vladala velika nesigurnost. Ta destruktivnost, to antiparlamentaro delovanje – sve to predstavlja jednu novu dimenziju, uprkos svim iskustvima s AfD-om“, kaže Haselman za DW.

Akcija je izazvala zgražavanje u Nemačkoj, jer - parlament je zaštićeni prostor namenjen za sadržajnu raspravu. Poslanici svih stranaka, osim AfD-a, smatraju da je time prekršen tabu. Poslanica Zelenih Haselman smatra da je to i ozbiljno i opasno: „Namera je bila da se izvrši napad na demokratiju i na slobodno upražnjavanje poslaničkih mandata. Metoda i strategija su podrazumevale najpre omalovažavanje rada parlamenta, a zatim i postavljanje video-snimaka na mreže za promociju među sjedbenicima i simpatizerima.“

Gauland (jevo) se izvinio za eksces u Bundestagu, ali malo ko veruje da je to ozbiljno mislio

Gauland (jevo) se izvinio za eksces u Bundestagu, ali malo ko veruje da je to ozbiljno mislio

Pravne službe Bundestaga u međuvremenu proveravaju koje su moguće pravne posledice te akcije. Šef poslaničke grupe AfD-a Gauland se doduše zbog incidenta izvinio, ali Brita Haselman smatra da je to izvinjenje licemerno. Alternativa za Nemačku, ocenjuje ona, uživa u aplauzu i pohvalama koje dobija na desničarskim mrežama.

Delegitimisanje protivnika

Fondacija „Amadeu Antonio“ iz Berlina, koja se, između ostalog, bori protiv desničarskog ekstremizma, tu akciju vidi kao deo medijske strategije AfD-a. Cilj je, smatraju, da se poseje nepoverenje, a politički protvinici izlože porugama. „Desničarski aktivisti žele da delegitimišu demokratiju, političke protivnike i demokratske institucije“, ukazuju u fondaciji.

U jednoj studiji fondacija je analizirala ponašanje tzv. „alternativnih, desničarskih gruupa“ na društvenim mrežama – uključujući AfD. Grupe imaju milionsku publiku na Jutjubu, Fejsbuku i Tviteru. Jutjub-kanal poslaničke grupe AfD jedan je od najuticajnijih u desničarskom spektru.

Glavni cilj, ocenjuje se u studiji objavljenoj ove godine, jeste pomeranje granica onoga što se može reći. „Desničarski alternativni akteri žele da šire ideologiju koja (još uvek nije) većinsko mišljenje i koja se delom kreće van okvira osnovnih demokratskih vrednosti. Zato pokušavaju da pomere opšteprihvaćene granice javnog diskursa i to stalnim rušenjem tabua. To rade strateški, postupno i kontinuirano.“

Brita Haselman, poslanica Zelenih, to potvrđuje: „Svi poslanici uočavaju da je u parlamentu povećan stepen mržnje i grubosti. Naravno da se ne plašim, ali ne želim ni da se navikavam na mržnju i širenje netrpeljivosti. I ne želim da se navikavam na antifeminizam AfD-a, na smeh iz redova njihovih poslanika kad žena izađe za govornicu. Ja, zajedno s mnogim drugima, to neću da prihvatim. Demokratske stranke su tu složne.“

Donald Tramp kao uzor

Medijska strategija AfD-a ima zapanjujuću sličnost s nastupima američkog predsednika Donalda Trampa: istina tu nije važna, glavno je izazivati i privući pažnju. Brojni članovi AfD-a imaju dobre kontakte s američkim ultrakonzervativnim pokretom „Alt-Right“, kojeg američki predsednik podržava. Prema navodima iz studije fondacije „Amadeu Antonio“, jedno od najvažnijih oružja te strategije jeste korišćenje dezinformacija: „Što češće korisnik ima kontakt s dezinformacijama, to je verovatnije da će im poverovati i da će se one učvrstiti.“

Parlament bi trebalo da bude zaštićeni prostor namenjen za sadržajnu raspravu

Parlament bi trebalo da bude zaštićeni prostor namenjen za sadržajnu raspravu

Stručnjaci uočavaju i da tu strategiju karakteriše stalna radikalizacija. Jer, da bi trajno privlačile pažnju medija, poruke moraju da budu sve radikalnije. Donald Tramp je pokazao kako se to radi.

„AfD nema apsolutno nikakav sadržaj“

Ali ta radikalizacija nosi u sebi opasnost i za samu AfD. S jedne strane, ona nema stvarni sadržaj, a tako jednostavne poruke za sopstvene pristalice ne dozvoljavaju neku dublju raspravu.

Prema mišljenju poslanice Zelenih Brite Haselman, to će biti jedna od najvećih slabosti AfD-a u predstojećoj predizbornoj kampanji za Bundestag: „Moramo da pokažemo da AfD nema apsolutno nikakav sadržaj, da nema odgovore na velika pitanja o budućnosti: ni o pandemiji korone, ni o klimatskoj krizi, ni o socijalnim pitanjima. Moramo da razgolitimo taj njihov nedostatak koncepta.“

Druga opasnost te strategije za AfD jeste to da se za rastući radikalizam sve više interesuje i nemačka Služba za zaštitu ustava. Deo stranke već je kod njih klasifikovan kao desničarsko ekstremistički. Ako kompletna stranka bude ocenjena kao takva, i zvanično dospe pod prismotru, to bi moglo da imati veoma velike negativne posledice po stranku i može da uplaši njihove članove i potencijalne glasače. Zbog toga su akcije, poput one nedavno u Bundestagu, sporne i u samom AfD-u.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama