Povećan broj vakcinisanih a teško obolelih od kovida | Mozaik | DW | 14.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

zdravlje

Povećan broj vakcinisanih a teško obolelih od kovida

U „probijanje imuniteta“ spadaju infekcije ljudi koji su potpuno vakcinisani, a ipak se zaraze i pokazuju simptome. Slučajevi zaraze bez simptoma ne spadaju u ovu kategoriju.

Kovid odeljenje u Magdeburgu

Kovid odeljenje u Magdeburgu

Da li je „probijanje imuniteta” znak da je zakazala vakcina?

Ne. Ali ni jedna vakcina ne nudi stopostotnu zaštitu. Institut Robert Koh je izračunao da je u starosnoj dobi između 18 i 59 godina u poslednjih devet meseci efikasnost vakcina 83 odsto. Za starije od 60 godina ta efikasnost je 82 odsto. Zaštita od težih oblika bolesti koji bi zahtevali lečenje na odeljenju intezivne nege je 95 odnosno 93 odsto. 

Zaštita vakcinacijom zavisi i od vremena vakcinisanja.

„Ovde još nema osoba koje su vakcinisane pre više od jedne godine. Zato ne možemo da kažemo koliko traje zaštita”, kaže Kristina Falk, predsednica Nemačkog društva za imunologiju (DGfI). Ali dodaje da je već poznato da se broj antitela donekle smanjuje posle šest do devet meseci.

 „To me ne bi brinulo da nema delta soja, koji je znatno zarazniji od prethodnih sojeva”, rekla je ona. „Kada odbrana nastala na osnovu vakcinisanja više ne stoji pod konac, onda virus może da probije tu odbrambenu liniju, da uđe u ćeliju i tu, u usnoj duplji izazove infekciju”, kaže ona. „To je onda ‚probijanje imuniteta‘.“

 Ipak, ostaje zaštita od težih oblika bolesti. Institut Robert Koh navodi da je svega 0,56 odsto pacijenata od 67.661 identifikovanih „probijanja imuniteta“ stiglo na odeljenje intezivne nege. Smrtnost kod tih pacijenata iznosi 1,06 odsto.

 Institut Robert Koh navodi da je od 722 osobe koje su obolele uprkos vakcinaciji i umrle njih 75 odsto bilo starije od 80 godina. To znači i da je četvrtina vakcinsianih umrlih - mlađa od 80 godina.

Da li je broj „probijanja imuniteta“ porastao?  

Da. Prema zvaničnim podacima Instituta Robert Koh, u nedelji od 27. septembra do 3. oktobra registrovano je 8224 novih slučajeva „probijanja imuniteta“ u starosnoj dobi između 18 i 59 godina. U odnosu na ukupni period od početka vakcinisanja to je više za 7,2 odsto.

Ako se uzmu samo poslednje četiri nedelje, taj porast je znatno veći - 28,4 odsto. Broj pacijenata sa težom kliničkom slikom je porastao za 7,7 odsto u poslednje četiri nedelje. 

I u grupi pacijenata sa preko 60 godina porast je takođe evidentan. Slučajevi „probijanja imuniteta” su porasli za 10,1 odsto od početka godine, ali taj procenat je veći u poslednje četiri nedelje i iznosi čak - 52,6 odsto.

Od početka godine na odeljenja intezivne nege moralo je 6 odsto onih kod kojih je evidentirano „probijanje imuniteta”. U poslednje četiri nedelje taj broj je porastao - na 24,1 odsto.

Za Institut Robert Koh je taj porast očekivan jer je više ljudi vakcinisano, a virus se još uvek širi, pa je veća statistička verovatnoća da vakcinisane osobe dođu u kontakt sa virusom. 

Vakcina

Vakcina

Da li su nevakcinisani odgovorni za „probijanje imuniteta“ 

Ne. Ali ponašanje ljudi bitno utiče na tok pandemije i na opterećenje nacionalnih zdravstvenih sistema. Zvanične statistike kažu da na bolničko lečenje trenutno moraju skoro isključivo nevakcinisane osobe preko 60 godina starosti, a da je mali broj vakcinisanih koji su u istoj situaciji takođe iż te starosne grupe. 

Ukoliko jesen donese rast broja zaraženih, to će biti uglavnom nevakcinisane osobe. Ali Kristina Falk upozorava da se i vakcinisane osobe mogu lakše zaraziti jer više virusa cirkuliše u populaciji. 

Do koje mere s vremenom opada zaštita?

Zaštita na osnovu vakcinacije ne menja se na isti način kod svih ljudi. Postoji više uzroka opadanju vakcinacionog imuniteta.

To zavisi od starosti, preležanih i aktuelnih bolesti, intervala između primljenih doza i od same vakcine.

Imunitet opada brže kod najstarijih osoba, pacijenata koji boluju od raka i pacijenata koji iza sebe imaju presađivanje organa.

Zato je Stalna komisija za vakcinaciju u Nemačkoj preporučila 7. oktobra osobama starijim od 70 godina da prime treću dozu vakcine. Osoblju u staračkim domovima, institucijama za negu starih i nemoćnih osoba, kao i osoblju u bolnicama biće takođe ponuđena treća doza vakcine.

Vremenski razmak između prve i druge doze je takođe faktor efektiviteta vakcine.

Kristina Falk objašnjava da je „efekat pamćenja kod Bajonteka bolji posle 42 dana nego posle 21 dana“. Prema njoj je druga doza izuzetno značajna za obrazovanje imunološkog pamćenja. „Zaštita počiva na toj memoriji”.

Ona navodi da je mnogo bolji vremenski razmak između dve doze Fajzerove vakcine šest umesto tri nedelje, a kod Astre 12 umesto 6 nedelja. 

Ona stoga sada ima kritički stav prema dozvoli koju je dobila vakcina Džonson i Džonson, jer ta vakcina jedina predviđa samo jednu dozu. „Ispitivanja na kojima se zasniva dozvola urađene su na osnovu prvobitnog virusa. Ali posle njega su došli drugi sojevi. Zato ne mogu sva antitela koja su se stvorila tako dobro da prepoznaju deltu“. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM