Pouke iz Duizburga, godinu dana kasnije

Većina stradalih na prošlogodišnjoj Paradi ljubavi (Love parade) u Duizburgu poginula je u stampedu, nastalom zbog masovne panike. Preko 500 ljudi je povređeno. Ulazi na staru železničku stanicu, gde se parada održavala, bili su preuski, a izlaza za slučaj opasnosti je bilo premalo ili su bili blokirani. Zvaničnici su napravili obimnu istragu kako bi tačno utvrdili šta se desilo 24. jula 2010. Međutim, izveštaj je očigledno toliko nepovoljan da se drži u tajnosti. Zvaničnici nisu želeli da daju ikakve izjave o tome.

Jedan od malobrojnih koji je imao uvid u izveštaj je novinar Uli Tikmantel iz Rajniše posta. On kaže da je u pitanju 400 strana „na kojima su pobrojane greške“. Istražioci su naime zaključili da Parada ljubavi nije smela ni da bude održana. Ograničeni prostor na staroj stanici nikada nije ni bio predviđen za široke mase – planirano je 250.000 ljudi, ali se pojavilo 900.000, mnogi od njih su stigli nekim od 700 vozova, specijalno uvedenim za tu priliku.

Katastrofa se mogla izbeći – eksperti su informisali organizatore na rizike koje su uvideli na prethodnim Paradama ljubavi u Esenu i Dortmundu. Tikmantel prenosi da ta upozorenja u Duizburgu niko nije ozbiljno shvatio. Jedini ulaz je bio tunel, koji se pokazao preuskim – bio je širok samo 30 metara. Takođe, trebalo je obezbediti najmanje 440 metara izlaza za slučaj opasnosti – a bilo je svega 150 metara.

Sve prepušteno privatniku

Gradske vlasti se nisu mnogo brinule oko organizacije – jednostavno su usvojile plan organizatora. Međutim, tvrdi Tikmantel, deo odgovornosti snose i političari: „Uradili su sve kako bi doveli festival u Duizburg i onda su greške sledile jedna za drugom. Nije ni trebalo da preuzmu događaj jer gradu manjka novca. Njihovo rešenje je bilo da prepuste sve privatnom organizatoru.“

Taj privatni organizator je bila kompanija Lopavent koja je vršila pritisak na gradske vlasti da se parada ipak održi, bez obzira na neke rizike. Ekonomska šteta i narušavanje ugleda organizatora, grada i Rurske oblasti u slučaju otkazivanja prevagnule su nad bezbednosnim razlozima, procenjuju stručnjaci. Konačna dozvola za paradu izdata je samo tri dana pred održavanje.

Na prostoru održavanja nije bilo dovoljno redara, a ni policajaca. Komunikacija je dodatno otežana kolapsom mobilne mreže – pojačivači signala, koji bi trebalo da spreče preopterećenje, uopšte nisu postavljeni. Nisu čak ni zatraženi. Takođe, prostor nije imao zvučnike sa kojih bi se čula upozorenja ili zvanična uputstva. Očigledno nije bilo dovoljno kabla.

Nešto ipak naučeno

Ipak, posle tragedije u Duizburgu došlo je do bitnih promena. Bilo kakvi događaji tog kalibra sada moraju imati detaljne bezbednosne planove. Eva Cvibler je zadužena za organizaciju jednog od najvećih festivala u Nemačkoj. Svi ulazi na festival su prošireni, povećan je broj izlaza za slučaj opasnosti, koji svi moraju biti osvetljeni. Kamerama se nadgleda protok posetilaca.

Šok koji je ostao posle prošlogodišnjeg događaja doveo je do toga da organizatori ne žele da prave manifestacije koje nose makar i mrvu rizika. „Niko ne želi da nosi breme odgovornosti za događaj koji nije apsolutno siguran“, kaže Cvibler.

Autori: Volfgang Dik / Nemanja Rujević
Odg. urednica: Ivana Ivanović