Potrebne su nam opštine po meri čoveka!

Srpska javnost smatra da proces decentralizacije ne bi trebalo da podrazumeva samo opšte unapređenje i demokratizaciju zemlje, već i vrlo praktična životna pitanja sa kojima se građani svakodnevno susreću: “Sve nam postavlja Vlada, na nas niko ništa ne pita. Stvarno je mnogo teška situacija”, “S obzirom kako se taj proces odvija, imam utisak da od toga neće biti ništa”, kažu građani Kragujevca.

Iako je usvojen niz zakonskih akata koji treba da regulišu pitanje decentralizacije, Srbija je izrazito centralizovana država. U procesu promene takvog vida organizovanja nije se daleko odmaklo, a postojeći statistički regioni danas nisu funkcionalni, ocenjuju stručnjaci. Analitičar Slobodan Antonić dodaje da lokalni odbornici u Srbiji nemaju potpun uvid u stanje u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, zaštiti okoline, odlaganja otpada i mnogi drugih bitnih pitanja u svojoj zajednici:

“Prosečna srpska opština ima šezdeset hiljada stanovnika. U Evropi opštine imaju od pet do najviše dvadeset hiljada stanovnika. Tek kada budemo imali opštine po meri čoveka, kad ljudi budu poznavali svoje odbornike, možemo da kažemo da je Srbija zaista decentralizovana država”, kaže Antonić.

EU nema jedinstven model za sve

Iako Evropska unija podstiče decentralizaciju, ona ne nudi jedinstven model za sve. Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević samu decentralizaciju ocenjuje kao dugotrajan proces, kome treba pažljivo pristupiti, kako bi se izbegle greške koje se obično prave kada se ovakve odluke donose na brzinu:

“U proces decentralizacije Srbija ne sme ići “grlom u jagode”. Potrebno je uraditi detaljne studije o raspoloživim modelima političke i fiskalne decentralizacije primenjenim u zemljama Evropske unije, kako bi se videlo šta bi se njihovom primenom dobilo, a šta izgubilo”, smatra Prokopijević.

Srbija srednje decentralizovana zemlja

Prema evropskim standardima fiskalne decentralizacije, Srbija spada među srednje decentralizovane zemlje na opštinskom nivou, jer je potrošnja na lokalu pre krize iznosila oko dve milijarde evra, što znači da deset do dvanaest odsto ukupne državne potrošnje otpada na lokalni nivo, dodaje Prokopijević. Istoričar Čedomir Antić upozorava na loša iskustva koja je Srbija, ne tako davno, imala sa federalizacijom:

“Mnogi u Srbiji, posebno političari, shvataju decentralizaciju i regionalizaciju kao mogućnost da stvore sopstvene “feude” i da Srbiju tokom vremena rastoče. To je veoma loše za sve građane Srbije”, kaže Antić.

U Srbiji su u opticaju tri osnovna modela decentralizacije, koji bi trebalo da budu konačno definisani do kraja ove godine. Prvi model je zadržavanje postojećeg stanja, uz jačanje lokalnih samouprava. Drugi model podrazumeva srednji nivo decentralizacije, dok treći predviđa jake regione, kakve imaju Španija ili Italija.

Autor: Miloš Santrač, Kragujevac

Odg. urednik: Jakov Leon