Potrebna praktična rešenja za zaštitu klime

Industrijalizovani svet obećao je 100 milijardi dolara godišnje od 2020. za prilagođavanje na promenu klime u zemljama u razvoju. Nalaženje novca je problem koji se rešava na međunarodnom nivou. Ali da bi taj novac stigao do najranjivijih, i pomogao im da izađu na kraj sa još više suša, poplava, slabih žetvi i poplav, mora se raditi na terenu. Tu je moguće postići rezultate i van pregovora.

Prilagoditi se situaciji

„Prilagođavanje je nešto u čemu smo značajno napredovali u nekim oblastima, daleko je lakše time upravljati i veoma je povezano sa razvojem, ekonomskim rastom u zemljama u razvoju i zaštitom prirodne sredine, sa nalaženjem puteva za ekonomski rast koji uključuju održivost u prirodnoj sredini – zelenu ekonomiju. Iz moje perspektive, prilagođavanje je na dohvat ruke, tu brzo možemo ostvariti pobede, u poređenju sa veoma velikim izazovom višestranog ublažavanja klimatskih promena“, ukazuje Kit Alverson šef Odeljenja za prilagođavanje klimatskim promenama u Programu Ujedinjenih nacija za prirodnu sredinu, čiji je štab u Najrobiju.

Prilagođavanje, kaže Alverson, mora uvažiti veoma lokalne uslove: „Akcije prilagođavanja nisu odgovor na globalne klimatske varijable nego na lokalne, i te akcije moraju da uračunaju lokalne probleme i lokalne eko-sisteme i lokalne ranjive grupe. Kada se prilagodimo, obično se prilagodimo na nešto veoma lokalno, poput povlačenja morskog leda u Arktiku ili povećanja nivoa mora na niskim ostrvima. I nešto što mnogo ljudi ne shvata jeste da podizanje nivoa mora nije globalni signal. Na zapadnoj obali Amerike, nivo mora opada već 20 godina.“

Nažalost, predviđanje delovanja klimatskih promena na lokalnom nivou veoma je teško. „Modeli IPCC (Međunarodni panel za klimatske promene) koji imamo za predviđanje klimatskih problema ne daju svi iste prognoze, recimo za regionalnu hidrološku ravnotežu na Rogu Afrike. Neki kažu da će tamo biti suvlje u narednih 100 godina, neki vlažnije. To znači da često politiku prilagođavanja treba usmeriti ka smanjivanju naše ranjivosti na ekstremne situacije, ili povećanja našeg otpora na široki raspon prognoza, umesto koncentrisanja na globalne promenjive ili globalna predviđanja“, kaže šef Odeljenja za prilagođavanje klimatskim promenama UN Alverson.

Praktična rešenja za obične ljude

Fatima Denton je kllimatski kordinator pri Centru za istraživanje međunarodnog razvoja, koji se nalazi u Dakaru. Njen program se fokusira na izgradnju istraživačkih kapaciteta u Africi da bi se smanjila osetljivost sitnih zemljoposednika na klimatske promene. Ona kaže da je uznemirujuća brzina i snaga promene vremenskih uslova znači da tradicionalno znanje zemljoradnika više nije dovoljno. Potrebne su im prave informacije.

„Farmerima su potrebne veoma praktične informacije o tome kada da seju, koliko će trajati zelena sezona, kakvi usevi bolje uspevaju u uslovima suše, kako da se bore protiv problema plodnosti zemljišta, šta da urade protiv salinacije... Kada obalna erozija utiče na tlo ono i postane slano, oni ne mogu ni da sade ni da proizvode. Oni od nauke žele praktična rešenja, da im kaže šta da očekuju“, kaže Fatima Denton.

Iako je za ova rešenja potreban novac, izazov nije samo finansijski. Peter Pauv je stručnjak za klimatsko finansiranje u Nemačkom Institutu za razvoj, DIE. On kaže da neke zemlje jednostavno nemaju ljude i znanje da iskoriste fondove koji već postoje.

„Sa isprobavanjem koje se dešava sada, brzim finansiranjem, vidimo da mnoge zemlje u razvoju čak nemaju ni kapacitete da razviju projekte ili da se prijave za finansiranje. To je veliki problem. Kako možemo da pomognemo tim zemljama, da izgradimo kapacitet za razvoj projekata, za finansiranje i za početak prilagođavanja? Poslednjih decenija, došlo je do ogromnog povećanja broja nevladinih organizacija u ovim zemljama, i te organizacije ovde imaju značajnu ulogu. I privatni sektor ima značajnu ulogu. Lokalne i regionalne vlasti moraju da pomognu pri raspodeli pomoći. Znam da mnoge zemlje trenutno nemaju kapaciteta da preuzmu klimatsko finansiranje koje im zapravo stiže“, ukazuje Pauv.

Očekivanja od zemalja u razvoju

Infrastruktura koja može da iskoristi fondove za prilagođavanje jedan je deo problema. Drugi je polaganje računa donatorima. „Pošto novac daju poreski obveznici u razvijenim zemljama, te zemlje žele da pokažu rezultate. To je teže, ostvariti projekte koji daju jasne rezultate. Važno je da se radi sa partnerima koji znaju šta rade, mogu biti transparentni i pokazati rezultate“, zaključuje nemački stručnjak za klimatsko finansiranje Pauv.

Što se tiče međunarodnih klimatskih pregovora, Fatima Denton bi volela da vidi kako se više pažnje daje odgovorima na pitanja adaptacije: „Nauka nam je dala mnogo dobrih dokaza o tome kako klimatske promene na razne načine utiču na ljudsku bezbednost. Mislim da nam treba malo više fondova za prilagođavanje. Moramo da vidimo veću posvećenost tome od zemalja u razvoju. Kolektivno to nije problem samo jedne nacije, već čitavog čovečanstva. Mislim da se radi o shvatanju da stvari treba da se odvijaju daleko brže nego sad.“

Autori: Irene Kvejl / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković