„Potrebna nam je nova strategija za Rome“ | Evropa | DW | 02.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

„Potrebna nam je nova strategija za Rome“

U vreme korone Romi u istočnoj Evropi su još više stigmatizovani i marginalizovani. Romani Roze, predsedavajući Centralnom savetu nemačkih Sintija i Roma, u intervjuu za DW poziva na odlučne korake protiv anticiganizma.

DW: Predrasude prema Sintima i Romima rasprostranjene su širom Evrope. Nemačka nije izuzetak. Vi ste više puta napadali te predrasude i upozoravali na porast rasizma, naročito u trenutnoj korona-krizi. Da li su Sinti i Romi sada još više stigmatizovani i marginalizovani?

Romani Roze: Posebno nas zabrinjava razvoj u istočnoj Evropi, jer desničarski ekstremisti i njihovi ideolozi sve više podstiču predrasude prema toj manjini i tako je dodatno stigmatizuju i marginalizuju. A to je posebno opasno u doba krize. Postoje predrasude da Romi prenose zaraze, da su Romi potencijalna opasnost.

Kad izbiju epidemije ljudi često traže krivce: u istočnoj i jugoistočnoj Evropi – u Rumuniji, Bugarskoj, na zapadnom Balkanu, ali i u Mađarskoj ili Slovačkoj – često su Romi ti koji se smatraju odgovornim za pojavu nove bolesti Kovid-19. Da li nešto slično postoji u Nemačkoj?

Naravno, u Nemačkoj postoji porast rasizma. Ali zbog medija ovde imamo osetljivu javnost. I demokratska politika je svesna svoje odgovornosti, pa onda u skladu s tim i postupa. Naravno, i ovde je bilo incidenata. Ako sebi mogu da dozvolim da kažem, Sinti i Romi – baš kao i Jevreji – zbog svoje 600-700-godišnje istorije oduvek su proglašavani krivcima, odgovornim za sve probleme s kojima se suočava društvo. U dugoj istoriji ove naše manjine, taj oblik stigmatizacije često je dovodio do izolacije, marginalizacije.

Moramo konačno da počnemo da obraćamo pažnju na dve stvari. Prvo, u Evropi imamo istoriju 600-700 godina. Građani smo zemalja u kojima smo vekovima živeli. Drugo, zbog tih kroz istoriju duboko utemeljenih predrasuda, konačno moramo prepoznati anticiganizam. Moramo se s tim suočiti društveno i naučno, kako bismo na taj fenomen mogli da odgovorimo odgovorno.

Romani Roze, predsedavajući Centralnom savetu nemačkih Sintija i Roma

Romani Roze, predsedavajući Centralnom savetu nemačkih Sintija i Roma

Vratimo se centralnoj i jugoistočnoj Evropi. U regionima mnogi Romi žive u bedi i često bez mogućnosti za jednostavne higijenske mere. Pored toga, zbog restrikcija uvedenih zbog korone, mnogi Romi više nisu bili u mogućnosti da obavljaju svoje prethodne aktivnosti kao što su skupljanje otpada, flaša i plastike ili ulične trgovine. Kako se može pomoći toj socijalno ekstremno ugroženoj grupi?

Pre svega, treba razlikovati: postoje takozvana siromašna geta, bez ikakve infrastrukture. Za to je odgovorna država. Ali takođe bih želeo da se suprotstavim još jednoj lažnoj slici – treba reći da kod manjina nema povećanog broja slučajeva korone. Romima su radne strukture, naravno, već zbog nedostatka infrastrukture, mnogo teže nego za ostatak stanovništva. Tamo je povećana nezaposlenost i ljudi moraju da preživljavaju, poljoprivredom, ako je imaju, ili da sakupljaju flaše. To takođe imamo ovde u Nemačkoj. To rade penzioneri jer od penzije ne mogu da prežive.

Međutim, postoji mnogo Roma koji rade u svojim profesijama, koji ne žive u tim siromašnim getima i time nisu izloženi stigmatizaciji. I koji ne dozvoljavaju da ih spolja vide kao pripadnike manjine.

Loša situacija Roma u jugoistočnoj Evropi poznata je i pre izbijanja korone. Bilo je više nacionalnih i evropskih inicijativa i projekata, dosta se razgovaralo o inkluziji, o integraciji Roma, neke stvari su sprovedene. Ipak, u mnogim regionima se ništa nije uradilo, situacija mnogih ljudi ostaje teška. Siromašna naselja u jugoistočnoj Evropi ne mogu se prevideti. Da li je Evropi potrebna nova zajednička strategija za Rome? Da li se Centralni savet nemačkih Sintija i Roma ovde može više uključiti – možda i u vezi s nemačkim predsedavanjem Savetu EU koje počinje 1. jula? Možda bi to bio način da se političarima ponovo skrene pažnja na ovu problematiku.

Upravo to vidimo kao naš zadatak. Razgovaramo sa Saveznom vladom i Saveznim ministarstvom spoljnih poslova Nemačke. Želimo da Savezna vlada ovde pošalje signale, kao zemlja koja je od 1933. do 1945. bila primer nečovečnosti prema našoj manjini. Savezna Republika Nemačka je uzor za Evropu kada se radi o situaciji naše manjine. Potrebna nam je strategija za Rome i potrebna nam je veća medijska pažnja u njihovim matičnim zemljama.

Znamo da u različitim zemljama postoji korupcija, da se traže sredstva za poboljšanje infrastrukture, izgradnju stambenih objekata, itd. Međutim, novac retko stiže do Roma. U različitim zemljama postoje prvi znakovi preokreta, ali mislim da to nije dovoljno. Potrebna nam je strategija, potreban nam je koncept i Savezna Republika Nemačka bi tu trebalo da dâ signal. Naravno, da su odgovorne i nadležne dotične zemlje.

A kako Centralni savet Roma Nemačke konkretno može pomoći Romima u srednjoj i jugoistočnoj Evropi da pronađu izlaz iz ove korona-krize?

Mislim da je ključno da su Romi svesni da su građani te zemlje u kojoj žive vekovima. Zemlje istočne Evrope pridružile su se našem sistemu vrednosti u zapadnoj Evropi – to uključuje slobodu štampe, slobodu pojedinca, demokratska prava, vladavinu zakona. Romi imaju pravo da država i društvo ta prava sprovedu i za njih.

A ono što mi možemo, jeste da pružimo podršku Romima u njihovim naporima za građanska prava u njihovim matičnim zemljama. Imali smo dobra iskustva ovde u zapadnoj Evropi, u Nemačkoj. Centralni savet nemačkih Sintija i Roma i Dokumentacioni centar, mnoge regionalne i pokrajinske političke organizacije, postale su ravnopravni partneri u dijalogu s nemačkom politikom. Postignuto je mnogo toga što pre četrdeset godina nismo mogli ni da zamislimo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama