Potreban novi evropski bezbednosni poredak | Evropa | DW | 19.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Potreban novi evropski bezbednosni poredak

Na Zapadu vlada mišljenje da Rusija želi da se tešnje poveže sa zemljama Zapadnog Balkana kako bi ojačala sopstveni uticaj. Kako na to gleda analitičar nemačke Fondacije nauka i politika Dušan Reljić?

DW: Sve češće se u poslednje vreme priča o novom Hladnom ratu. Nemačka kancelarka Angela Merkel oštro je kritikovala Putina i, u kontekstu ukrajinske krize, upozorila na širenje konflikta i porast zone ruskog uticaja: „Ne radi se samo o Ukrajini, već i o Moldaviji, Gruziji, ako se tako nastavi mora se to pitanje postaviti i kod Srbije i drugih zapadnobalkanskih zemalja.“ U poverljivim dokumentima nemačkog Ministarstva spoljnih poslova koji su dospeli u javnost spominje se i da Rusija zemljama zapadnog Balkana pridaje veliku stratešku važnost. Kako Vi procenjujete ta upozorenja?

Dušan Reljić: Upozorenja se uvek moraju shvatiti ozbiljno, naročito kada iza njih stoje vlade. Ipak, smatram da stvarna opasnost ili mogućnost da Rusija izvrši politički ili čak vojni pritisak na zemlje nastale raspadom bivše Jugoslavije i Albaniju – ne postoji. U prilog toj tezi govore dve činjenice. U Srbiji i drugim zemljama regiona ne postoji ni jedna stranka koja se protivi članstvu svoje zemlje u Evropskoj uniji. I kao drugo, nakon okončanja Hladnog rata na potezu između Baltika i Crnog mora formirao se čitav niz zemalja koje su članice NATO. Zbog toga je Rusiji nemoguće da projektuje vojnu moć do Jadrana. U samom regionu, takozvanom Zapadnom Balkanu, u NATO su ušle tri zemlje: Slovenija, Hrvatska i Albanija. Srbija u dogledno vreme verovatno neće postati članica NATO jer rane nakon napada 1999. godine još nisu zacelile. Samo bi oko 12 procenata stanovništva pozdravilo ulazak Srbije u NATO, a oko 70 odsto ih je protiv. Ali ako građane pitate da li su za ulazak u Evropsku uniju, onda vidite to podržava većina. S obzirom na to, smatram da ne postoje ni političke, a niti vojno-političke pretpostavke za pojačan ruski uticaj.

Dusan Reljic

Dušan Reljić, Fondacija nauka i politika

Prema mišljenju posmatrača, Moskva pokušava da Srbiju jače veže za sebe isporukama gasa, tesnom vojnom saradnjom i velikim investicijama. Sličnu taktiku sprovodi i u Bosni i Hercegovini, i u Crnoj Gori. Da li i Vi to tako vidite?

Brojke i činjenice ne potvrđuju takvu teoriju. Najvažniji trgovinski partneri tog regiona su Nemačka i Italija. Rusija je najveći energetski liferant, ali svaki gasovod ima dva kraja, odnosno – postoji uzajamna zavisnost. I kod gasovoda „Južni tok“ radi se o projektu u kojemu su na jednom kraju članice Evropske unije – dakle: Italija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska – zainteresovane za njegovu izgradnju. I neke zemlje Zapadnog Balkana, poput Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova i Makedonije su zainteresovane, ali se pre svega nadaju da će ubirati prihode od tranzita. Zaključak da Rusija preko energetske politike želi da te zemlje na neki način veže za sebe kosi se s činjenicama.

Verujete li da će Moskva pokušati da spreči zemlje-kandidate i aspirante za ulazak u Evropsku uniju na njihovom putu evrointegracije?

Ne – niti Moskva ima toliki uticaj, niti ona to želi. Ali Rusija će pokušati, kako god bude mogla, da spreči da na primer Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora pristupe NATO. Kada već govorimo o mogućnostima destabilizacije regiona, moramo malo bolje da sagledamo ekonomsku situaciju u kojoj se on nalazi. S obzirom na to da dve trećine svoje trgovine obavlja sa Evropskom unijom, region teško pogađaju finansijska i dužnička kriza Unije. Od 2009. godine taj regiona praktično ne beleži privredni rast, nema investicija Zapada, a sve manje novca u otadžbinu šalju i gastarbajteri. Zbog toga države tog prostora traže nove trgovinske i investicione partnere. Tu je zanimljiva Kina, zanimljive su i arapske države, Turska, pa i – Rusija.

Koliko su odnosi između Rusije i Zapada zaista loši? Imaju li Evropa i svet uopšte neko sredstvo kojim bi mogli da se suprotstave ruskim ekspanzionističkim težnjama? Izolacija Putina očigledno ne bi donela rešenje sukoba...

U poređenju sa stanjem pre pada Berlinskog zida, sada zaista vlada sasvim nova geopolitička situacija. I Rusija je možda u istočnoj Evropi, za istočnoevropske zemlje, problem, ali ja u ovom trenutku ne vidim da ona predstavlja pretnju zapadnoj Evropi. Vidimo, međutim, da južno od Evropske unije, na Sredozemlju, i istočno od EU, u Ukrajini – gori. I zato u Evropskoj uniji vlada bojazan da bi jug Evrope ponovo mogao da zahvati požar kao što je to bilo tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije. U tom smislu uspostavljanje novog bezbednosnog poretka u Evropi sigurno predstavlja jedan od važnih zadataka za budućnost, a on može biti odrađen samo zajedno sa Rusijom i SAD. Kada bi se dozvolilo da se konflikt u istočnoj Evropi još više produbi, to bi dugoročno zaista nanelo veliku štetu Evropi.

Politikolog i novinar Dušan Reljić vodi briselski ured nemačke Fondacije za nauku i politiku (Stiftung Wissenschaft und Politik).

Reklama