Potraga za poslednjim nacističkim ubicama | Politika | DW | 29.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Potraga za poslednjim nacističkim ubicama

Ured za istraživanje nacionalsocijalističkih zločina traga za više od 50 bivših čuvara koncentracionih logora. Reč je o trci sa vremenom jer su oni u dubokoj starosti.

Hans Lipšiz stanuje u jednom malom mestu na jugu Nemačke. Taj 93-godišnji Ukrajinac nerado govori o svojoj prošlosti. Eksperti veruju da je moguće da je on tokom Drugog svetskog rata učestvovao u neverovatno zastrašujućim delima. Naime Lipšiz je od 1941. do 1945. godine radio u koncentracionom logoru Aušvic, pretpostavlja se kao čuvar, i time je suodgovoran za smrt hiljada osoba. Lipšiz tvrdi da je bio samo kuvar i da nije učestvovao u ubistvima.

Prema navodima Ureda za istraživanje nacionalsocijalističkih zločina, još uvek je živo više od 50 bivših čuvara koncentracionih logora. Protiv njih bi sada trebalo da budu sprovedene predistražne radnje.

Kurt Šrim, šef Ureda za istraživanja nacionalsocijalističkih zločina

Kurt Šrim, šef Ureda za istraživanja nacionalsocijalističkih zločina

Šef Ureda za istraživanja nacionalsocijalističkih zločina Kurt Šrim, kaže da njegov ured već neko vreme istražuje slučaj Lipšiz. Više informacija o tom slučaju, koji je preuzelo Državno tužilaštvo u Štutgartu, ne može da pruži. Taj Ured je još 1980-tih godina istraživao slučaj Lipšiz. Nije međutim uspeo da dokaže da je Lipšiz počinio ubistvo. Ukoliko ovoga puta dođe do procesa, biće to prvi proces protiv jednog čuvara koncentracionog logora nakon slučaja Džon Demjanjuk.

Istorijska prekretnica

Proces protiv Demjanjuka, bivšeg čuvara koncentracionog logora Sobibor važi za istorijsku prekretnicu. Naime Demjanjuk je bio prvi osumnjičeni nacista koji nije Nemac, i koji je izveden pred sud, a da mu nije bilo moguće dokazati konkretni prestup. Ipak, Sud u Minhenu je 2011. godine osudio tog Ukrajinca zbog pomaganja u slučaju 28.000 ubistava. Sam dokaz da je Demjanjuk radio u koncentracionom logoru kao čuvar, bio je za sud dovoljan. No on nije odslužio petogodišnju kaznu zatvora, na koliko je bio osuđen. Najpre je uložio žalbu, a potom umro, pre nego što je Savezni sud doneo presudu.

Ured za istraživanja nacionalsocijalističkih zločina sada namerava da pokrene postupke protiv drugih čuvara u koncentracionim logorima. Njih više od 50 bi još uvijek trebalo da budu živi negde u Nemačkoj. Zahvaljujući presudi u slučaju Demjanjuk, vlasti se sada nadaju dodatnim presudama. „Polazimo od toga da se jednom čuvaru – dakle pomagaču – više ne mora dokazati individualni doprinos ubijanju jednog ili više logoraša, već da je dovoljan dokaz da je ta osoba, zahvaljujući svom radu u koncentracionom logoru, doprinela tome da je celokupna mašinerija smrti funkcionisala“, kaže pravnik Šrim.

Potraga za bivšim pristalicama nacista je komplikovana. Zaposleni u Uredu za istraživanje nacionalsocijalističkih zločina istražuju arhive i stara dokumenta o procesima. I u istočnoj Evropi i u Južnoj Americi nadležne službe tragaju za dokazima, kao što su na primer dokumenta o ulascima u pojedine zemlje. Nacistički zločinci su, naime, često u svoje nove domovine ulazili na osnovu dokumenata Međunarodnog crvenog krsta.

Džon Demjanjuk u sudnici u Minhenu maja 2011.

Džon Demjanjuk u sudnici u Minhenu maja 2011.

Vlastima pri tom nije preostalo još mnogo vremena jer počinioci su, u slučaju da još nisu umrli, u najmanju ruku u dubokoj starosti. Zato je donošenje presude malo verovatno. Novinarka Beate Klarsfeld zbog toga smatra da je pravni postupak protiv nacista u 2013. godini pod znakom pitanja. Prema njenom mišljenju mnogo važnije je održati sećanja na zločine gradnjom spomenika žrtvama.

Ne zaboraviti ubijene

Za članove porodica žrtava, istrage imaju moralni značaj. „Pravda je veliko dobro i ako pravosudne institucije sada vide mogućnost da izvedu Lipšiza pred sud, onda bi to one i morale da urade“, kaže zamenik predsednika Međunarodnog Aušvic komiteta Kristof Hojbner. „Zlodela iz Aušvica ne zastarevaju, kao ni u slučaju drugih logora“, kaže on. Priče o starosti počinilaca on smatra ciničnim nedostatkom volje. „O starosti dece, koja su ubijena u gasnim pećima, se niko nije brinuo.“

Kada i da li će Lipšiz, koji je osumnjičen da je bio čuvar u koncentracionom logoru, biti izveden pred sud, ipak je još uvek nepoznato.

Autori: Štefanien Hepner / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković