Potraga za kriminalcima na društvenim mrežama | Politika | DW | 07.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Potraga za kriminalcima na društvenim mrežama

Kada čujemo za neku policijsku istragu obično pomislimo na istražitelje na mestu zločina. Ali danas se mnogi slučajevi mogu rešiti i običnim klikom mišem, uz pomoć društvenih mreža.

Policija je danima pretraživala okolinu mesta gde je stanovala nestala devojka i ispitivala ljude iz okruženja. Ali odlučujuća informacija stigla je zahvaljujući objavi na Fejsbuku.

Slučaj 16-godišnje Izabele iz Kelea u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija, koju su mnogi već smatrali mrtvom, danima je bio tema u svim nemačkim medijima. Ona je na kraju pronađena u Francuskoj – živa i zdrava.

Taj slučaj je pokazao da se u ovo digitalno doba može uspešno istraživati i sedeći pred ekranom.

-pročitajte još: Nemačka: Ugašena platforma za "dečiju" pornografiju sa 400 000 korisnika u svetu

Uz pomoć Fejsbuka

„Nekada se čitalo na oglasnim tablama ili u novinama, a danas se baca pogled na internet“, kaže Danijel Krečmar, član uprave Saveza nemačkih kriminalističkih službenika. On napominje da su javne objave uvek bile dragocena pomoć u istragama, samo što se to danas zbog promenjenog načina korišćenja medija, preselilo na društvene mreže.

Danijel Krečmar, član uprave Saveza nemačkih kriminalističkih službenika

Danijel Krečmar, član uprave Saveza nemačkih kriminalističkih službenika

O čemu se uopšte radilo u slučaju iz Kelea? Šesnaestogodišnja učenica Izabela nestala je krajem marta iz svog doma. Nedeljama nije bilo nikakvog znaka života, pa je policija već pretpostavljala da je reč o zločinu. No, video-poziv višestruko podeljen na Fejsbuku dospeo je i do jedne službenice u Saveznom uredu za kriminal (BKA). Ona je uočila sličnosti s jednom devojkom pronađenom u Francuskoj i obavestila kolege iz Kelea. I zaista: radilo se o Izabeli.

Kibernetička kriminalistika kao smer na fakultetu

Istrage na društvenim mrežama igraju sve veću ulogu u razjašnjavanju krivičnih dela, kaže Toralf Neding, berlinski advokat specijalizovan za krivično pravo. I to ne samo kod krivičnih dela povezanih s internetom, nego i kod „običnih“ slučajeva. Recimo, spisak prijatelja osumnjičenog na Fejsbuku može da pomogne kod otkrivanja njegovih kontakata u kriminalnom miljeu. A i fotografije koje osumnjičena osoba objavljuje mogu da igraju važnu ulogu u istrazi, jer se na njima, recimo, može videti komad odeće koji je relevantan za istragu ili mesto gde je osumnjičeni boravio u određenom trenutku.

„Analiza digitalnih podataka sve je važniji aspekt policijskog rada. Policija pokrajine Severna Rajna Vestfalija prepoznala je neophodnost suočavanja s tim izazovima, pa i na tom području razvija nove tehničke mogućnosti“, kaže Markus Nišeri, portparol pokrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Ipak, on iz taktičkih razloga ne želi da ulazi u pojedinosti o instrumentima koje istražitelji pri tom koriste.

A policija u pokrajini Hesen čak odnedavno ima i specijalističke studije: od septembra 2020. tamo može da se studira kibernetička kriminalistika.

Policija koristi internet i u istrazi „klasičnog“ kriminala

Policija koristi internet i u istrazi „klasičnog“ kriminala

Svako je odgovoran za svoje objave

Pitanje je ipak da li policija sme tek tako da koristi podatke o osumnjičenim osobama objavljene na društvenim mrežama? „Materijal koji ta osoba sama objavi može se načelno analizirati“, kaže Krečmar iz Saveza nemačkih kriminalističkih službenika. Teže je kod prikrivenih istraga, recimo u zatvorenim čet-grupama. Tada je po pravilu potrebna dozvola suda.

Ali, policijske istrage na društvenim mrežama nailaze i na oštre kritike. Istražitelji, naime, ne saznaju samo informacije bitne za rešavanje kriminalističkih slučajeva, već stiču uvid i u navike i mišljenja koje državu ne bi smelo da se tiču. To – bar teoretski – otvara mogućnost da neko zbog svojih stavova dospe u fokus policijske istrage. „Ta opasnost zaista postoji“, kaže Neding. Taj pravnik kao posebno problematičan vidi slučaj kada neki korisnik lajkuje ili retvituje neku objavu i time pobudi utisak da deli određene stavove i svetonazore. I onda zbog toga kod istražitelja pobudi određenu sumnju.

Krečmar međutim ističe da se odgovornost policije ne završava istragom na internetu, već da okvire zadaju zakoni. I dodaje: „Zato ne vidim opasnost da policija istražuje van zakonskih ovlašćenja.“ No on istovremeno upozorava da bi svako trebalo dobro da razmisli koje informacije o sebi objavljuje, jer „iz toga mogu svi ljudi da steknu ista saznanja kao i policija.“

ajg/dpa

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.