″Potražioci azila su spremni na sve″ | Politika | DW | 19.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Potražioci azila su spremni na sve"

Stranac koji je u svojoj domovini progonjen zbog toga što je homoseksualac ima pravo na azil. Ali na koji način je moguće utvrditi da li je potražilac azila gej? Za odgovorom sada traga i Evropski sud pravde.

DW: Holandske vlasti su odbile zahteve za azil trojice muškaraca iz Sijera Leonea, Ugande i Senegala. U zahtevima su naveli da su u svojim domovinama progonjeni zbog toga što su homoseksualci. Nadležni su u nedoumici jer se postavlja pitanje, kako se pravno gledano, može utvrditi da je neko gej. Zato je zatraženo mišljenje Evropskog suda pravde u Luksemburgu. Da li je i kako moguće utvrditi seksualnost potražioca azila?

Klaus-Diter Zon: Presuda Evropskog suda pravde o ovom pitanju očekuje se za nekoliko meseci. Odluka suda je važna, jer će uticati na donošenje drugih. Istovremeno, to znači da će nadležni ubuduće imati nekakav katalog kriterijuma, kojim bi mogla da se utvrdi nečija seksualna orijentacija. Naprotiv, mišljenje suda će potvrditi da je seksualnost nešto što je neodvojivi deo pojedinca, to je do ličnog identiteta.

Istovremeno bi trebalo imati u vidu da u rešavanju ovakvih pitanja ne može biti šablona. Svakom slučaju se mora pristupiti individualno i ja priželjkujem mišljenje Suda, u kojem će takav stav biti jasno naznačen. U postupcima je izuzetno važno uzimanje u obzir svih specifičnosti svakog slučaja ponaosob.

Ali to ne znači da svi zbog drugačije seksualne orijentacije progonjeni?

Uvek postoji mogućnost da se po toj osnovi dobije azil. Ali Evropski sud pravde sigurno neće reći da nije dozvoljena provera takvih tvrdnji. Međutim, sud može da kaže kakve se mere u tom procesu ne smeju primenjivati. To sigurno ne može biti neki medicinski pregled ili test, kojim će biti utvrđeno da li su homoseksualci ili ne. Jer je tako nešto nespojivo sa ljudskim dostojanstvom. Podnosioci zahteva za azil su, moglo bi se reći, jasni gubitnici. Jer oni su, kada su u nedoumici, spremni da pristanu na sve. Najvažnije je, pravno gledano, ipak da dobiju šansu.

Veliki broj zahteva za azil na kraju ipak biva odbijen. Organizacije za ljudska prava kritikuju nadležne da mnoge zahteve ne proverava dovoljno detaljno. Kakve metode vlasti uopšte imaju na raspolaganju?

Evropski sud pravde će se držati pozicije da razlog odbijanja može biti nedostatak kredibiliteta (na sveukupnom nivou). To znači da nadležni u kontaktu sa podnosiocem azila, mogu da dođu do saznanja, koji verodostojnost njihove priče dovode u pitanje. Jedan od trojice muškaraca je zatražio azil, a svom zahtevu je naveo da ga u domovini progone jer imao seksualne odnose sa ćerkom svog poslodavca. Par meseci kasnije je počeo da tvrdi da je progonjen zbog toga što je homoseksualac. Takve izjave su protivrečne, deluju neuverljivo. Nadležni u tom slučaju mogu da odbace zahteva i bez ikakvog utvrđivanja da li je neko homoseksualac ili ne.

Holandija je odbacila zahteve trojice muškaraca već u prvom razmatranju. Jedan od argumenata glasio je i da podnosioci azila nisu životno ugroženi, jer progon mogu da izbegnu prikrivanjem svoje seksualnosti. Nije li to kršenje ljudskog dostojanstva i primer nemarnosti suda?

Tačno. Takva argumentacija jednostavno ne funkcioniše. Jer to bi moglo i drugačije da se posmatra. Iznošenje jedna takve tvrdnje može se protumačiti i kao priznavanje seksualnosti koju su podnosioci zahteva naveli. Isto tako argument vlasti može da se shvati i kao potvrda progona zbog kojih je podnet zahtev za azil. Drugim rečima, odbijanje zahteva pada u vodu. Iznošenjem takvih tvrdnji vi biste mogli da kažete, ali to su upravo argumenti za odobravanje azila.

*Klaus Diter Zon (Sohn), pravni savetnik i šef odseka za institucionalno pravo Centra za evropsku politiku u Frajburgu.