Martin Šulc je izazvao haos u SPD-u. Nekadašnji iscelitelj najveću štetu napravio je na samom kraju, pred odlazak. On i njegov najuži krug saradnika dogovorili su se oko naslednika i to je kao diktat nametnuto partiji. Ionako besnu bazu SPD-a to je još više naljutilo. Onome ko je slušao Šulca dok javnosti predstavlja naslednicu Andreu Nales, sigurno mu je ponestalo vazduha u plućima. Način na koji je Šulc obznanio smenu na vrhu stranke, od izbora 47-godišnje šefice poslaničke grupe SPD u Bundestagu na vanrednom Kongresu socijaldemokrata napravilo je puku formalnost.
- pročitajte još: Novi početak za SPD?
Narediti nešto SPD-u? S vrha? Upravo u trenutku kada je nepoverenje između baze i stranačkog rukovodstva dostiglo do sada neslućene razmere? Koji je to đavo poneo Šulca i Andreu Nales? Onaj ko ima imalo pojma o SPD-u i raspoloženju u toj partiji – a to se od njih dvoje moglo očekivati, morao je da zna šta će se dogoditi. Strankom se rukovodi drugačije.
Šta im bi?
Naravno da se nameće pretpostavka da je Andrea Nales iskoristila povoljan trenutak kako bi stvari dovela pred svršen čin i sebi obezbedila funkciju šefice SPD-a. Šulc je verovatno postupao s najboljom namerom, videvši u šefici poslaničke grupe SPD ženu koja je u stanju da popuni preteći vakuum vlasti u partiji. Pa ipak, njih dvoje su se preračunali, i ostaje da se vidi da li su time umanjili šanse Andree Nales da postane prva žena na vrhu Socijaldemokratske partije Nemačke.
Doduše šahovski potez vrha SPD-a da, umesto Andree Nales do vanrednog Kongresa stranke koji se održava 22. aprila postavi Olafa Šolca da komesarski obavlja funkciju predsednika partije, trebalo je doprinese tome da se situacija opusti. Ali i pored toga, u SPD-u gori. I to samo sedam dana pred odluku članstva stranka o koalicionom sporazumu s Demohrišćanima Angele Merkel. Ako se na Kongresu bude oslobodila duga nakupljana frustracija i ako niko više ne bude pričao o sadržaju koalicionog sporazuma, već samo bude psovao zbog načina donošenja kadrovskih odluka, onda je to nešto što ne služi interesima Socijaldemokrata.
Može li gore?
Posvađani, bez orijentacije i u slobodnom padu – tako se može opisati SPD na početku 2018. godine. Prema aktuelnom istraživanju javnog mnjenja, u ovom trenutku bi manje od 17 odsto birača u Nemačkoj dalo svoj glas toj partiji. SPD bi tako prestala da bude „narodna stranka“. Samo je jedan procenat glasova deli od Alternative za Nemačku (AfD) – kakva je to samo drama. Najpre se pojavi Levica pa SPD-u uzme deo glasova, onda Demohrišćani (CDU) okupiraju većinu socijalnih tema, a na kraju se pojave desničarski populisti i preuzmu preostale tradicionalno socijaldemokratske sadržaje.
- pročitajte još: Svađe u SPD-u ugrožavaju i Merkelovu
Kako će se postaviti Andrea Nales? Nju već zovu „Trimelfrau“ (Trümmerfrau, kolokvijalni naziv za žene koje su nakon Drugog svetskog rata raščišćavale ruševine po nemačkim gradovima, prim.red). Ona mora da obnovi stranku onako kako su Nemice obnavljale razorene gradove nakon Drugog svetskog rata. Sigurno da Andrea Nales nije tako zamišljala svoj uspon na vrh partije – ta bivše predsednica podmlatka SPD-a, generalna sekretarka stranke, ministarka, šefica poslaničke grupe... Sve to deluje kao strelovita karijera – što bi moglo tako i da bude ako Andreu Nales zaista izaberu za predsednicu SPD-a.
Partija je zapravo voli
Ona je tri puta učestvovala u smenama šefova SPD-a, zna kako se vuku konci, „od malena“ je naučila kako se vodi politika i bori za vlast. Ali upravo to je ono zbog čega mnogi u SPD-u – oni koji žele novi početak – sumnjičavo gledaju u Nalesovu. Zar ona nije deo establišmenta, a time i onog rukovodstva prema kojem partija gaji duboko nepoverenje? Andrea Nales će narednih sedmica morati da pokaže da li je u stanju da ujedini partiju. Drugovi članovi je zapravo veoma vole, ali ona ipak ne može da bude sigurna da će biti izabrana. Osim toga, tu je već i jedna protivkandidatkinja – gradonačelnica Flensburga Simone Lange.
Ali Andrea Nales je veliki borac. To je oduvek bila. A predsedavanje SPD-u je funkcija na koju je odavno ciljala. Ko zna, možda se istorija zaista ponavlja. Zar nije jedna žena pre 18 godina isto tako nastupila kao „Trimelfrau“ kako bi izvukla svoju partiju iz tada neviđenog haosa? Žena čiji je šef stranke (isto tako) u februaru podneo ostavku, da bi ona potom (isto tako) u aprilu izabrana za šeficu? Pet godina nakon toga Angela Merkel – predsednica CDU – postala je, kao što znamo, nemačka kancelarka.