Postoji li život posle spora oko imena? | Evropa | DW | 16.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Postoji li život posle spora oko imena?

Spor oko imena Makedonije odavno je spoljnopolitičko strašilo u čijoj senci stranke mogu da rade na svojim unutrašnjepolitičkim ciljlevima, smatra DW-urednik redakcije na grčkom Spiros Moskovu.

Anahrono obojeni i već decenijama postojeći spor oko imena između Makedonije i Grčke, ostatak nazadne balkanske politike na obodu EU, često je izazivao potrese u obojim zemljama. A posebno kada se na vidiku pojavilo rešenje konflikta, kako to pokazuju događaji u Atini ovih dana. Na tome se vidi koliko je u Jugoistočnoj Evropi teško krenuti putem moderne.

Sredinom 2018, grčki premijer Aleksis Cipras i njegov makedonski kolega Zoran Zaev postigli su kompromis prema kojem mali sused Grčke zvanično treba da se zove Severna Makedonija. To bi bilo ime koje, kako to Grčka vidi, više ne sadrži teritorijalne pretenzije na istoimenu severnogrčku provinciju Makedoniju, niti predstavlja uzurpiranje antičkog makedonskog nasleđa. Atina je tako, prema ideji dvojice premijera, otvorila Makedoniji put ka članstvu u NATO i EU, što je perspektiva stabilnosti za čitav region.

Rasprodaja „svetog imena“

Kompromis je prošle nedelje definitivno odobrio i makedonski parlament. Time je lopta zvana ratifikacija Sporazuma prebačena u grčki parlament. Odmah su graknule patriote u Atini; tvrdi nacionalista i ministar odbrane Panos Kamenos je podneo ostavku zbog navodne rasprodaje „svetog imena“ Makedonije i time je i njegova desničarska stranka ANEL prestala da obezbeđuje većinu Cirpasovoj vladi.

Postavljajući pitanje poverenja vladi, premijer pokušava da preduhitri neprilike. Aritmetika političkih odnosa moći u parlamentu čini verovatnom tesnu pobedu Ciprasa, pošto će neki poslanici ANEL i pored sloma koalicije glasati za Ciprasa. A Cipras je optimističan čak i u pogledu glasanja o dogovoru sa Makedonijom. Posle njega bi mogli biti raspisani novi izbori. No, pošto najkasnije u oktobru moraju biti održani i regularni izbori u Grčkoj, Cipras bi dotle mogao da vlada sa različitim većinama u parlamentu.

Ono što u čitavoj priči zastrašuje, nije moguće skraćenje Ciprasovog mandata, već odlučnost sa kojom veliki deo grčkih stranaka odbacuje razborito okončanje spora sa Makedonijom oko imena. Kirijakos Micotakis, koji je prema anketama sledeći premijer Grčke, odbacuje sporazum i želi nove pregovore sa Skopljem. Ironija istorije: njegovog oca, bivšeg premijera Konstantina Micotakisa, 1993. su svrgli njegovi sopstveni ljudi – kada je bio blizu kompromisa sa Makedonijom.

I Socijaldemokrate se protive rešenju problema. Grčka politička klasa kao da bolje diše kada se drži navodnih „nacionalnih pitanja“. Pokazuje se da u zemlji potresenoj krizama poput Grčke politika lepo može da se vodi u senci nekog spoljnopolitičkog strašila. I tako oni koji su zaglavljeni u večitoj jučerašnjici već za nedelju planiraju nove demonstracije u korist Makedonije – one grčke, naravno!

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM