Postignut dogovor, Ciprasa čekaju reforme | Politika | DW | 13.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Postignut dogovor, Ciprasa čekaju reforme

Konačno postignut dogovor lidera evrozone i Grčke. Detalji nepoznati, ali je jasno da dogovor ne ide u pravcu kojem su se nadali u Atini. Cipras mora hitno da progura reforme, a u sopstvenim redovima nailazi na otpor.

„Postigli smo jednoglasan dogovor. Sve je spremno za program pomoći Grčkoj uz ozbiljne reforme i finansijsku podršku“, objavio je predsednik Saveta EU Donald Tusk. Detalji dogovora još nisu poznati, ali se mogu naslutiti.

Tokom noći kao da je većina lidera 19 zemalja evrozone bila suvišna u Briselu. Jer plenum je više puta prekidan kako bi se razgovaralo u malim grupama, često su nasamo ostajali Aleksis Cipras, Angela Merkel, Fransoa Oland i Donald Tusk kao predsednik Saveta EU. Grčki premijer je više puta telefonirao u Atinu, odakle stižu najave raskola u njegovoj Sirizi, ali i nezadovoljstva koalicionog partnera iz radikalne desnice.

Čemu se opire Atina?

Kako prenose izveštači, Cipras se najviše opire predlogu da Grčka svoju državnu imovinu u vrednosti od 50 milijardi evra prebaci u posebni fond (govorka se da bi sedište bilo u Luksemburgu) koji bi prodajom imovine finansirao grčke dugove. Ta ideja stoji u takozvanom dokumentu na četiri straniceod kojeg su poverioci krenuli, a koji se očigledno naslanja na predlog nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea. Grčka strana tvrdi da ne poseduje toliku vrednost koja može da se privatizuje, čak i Međunarodni monetarni fond polazi od tek sedam milijardi evra vrednosti. Za sada nije poznato kako je rešeno ovo pitanje.

Druga stvar kojoj se Cipras usprotivio je mogućnost tajm-auta, odnosno istupanja Grčke iz evrozone na najmanje pet godina. Tu opciju je takođe u pregovore uneo Šojble, ali kako prenose izvori bliski pregovorima, o tome se više ne razgovara. Cipras još zahteva da kreditorska Trojka (Institucije) ne dira u zakone koje je njegova vlast donela u prethodnom periodu, da Evropska centralna banka odmah poveća obim hitne pomoći grčkim bankama kao i da u dogovoru bude sadržana jasna formulacija „olakšanja dugova“.

Moguće da nije nevažno što se sada govori o „olakšanju“ umesto o otpisu, to jest haircutu. Jer kreditori i dalje odbijaju klasični otpis dela dugova, ali itekako ima načina da se dugovi otpišu na posredan način, recimo produžetkom grejs perioda za 30 godina čime bi inflacija prirodno pojela veliki deo grčkog duga. Osim toga, kreditori traže da Ciprasova vlada već do srede kroz parlament u Atini progura reformu penzionog i pravosudnog sistema, finansijskog tržišta povećanje poreza kao i da dodatno liberalizuje zakone o radu.

Raskol u Sirizi?

Jedan predstavnik grčkih pregovarača u Briselu rekao je noćas agenciji AFP da zapinje samo kod privatizacionog fonda i uloge MMF-a. Nemačka strana zahteva da MMF učestvuje pojačano, dok Atina odbija da uzima skupe kredite od ove institucije čije metode naziva „kriminalnom iznudom“. Kod ostalih tema postoji napredak i skoro saglasje, rekao je neimenovani predstavnik Sirize. No on nije bio previše zadovoljan dogovorenim: „Svako bi pristao kad mu je pištolj prislonjen uz slepoočnicu.“

U Atini su demonstranti izašli na ulice. Mnogi u Grčkoj smatraju da je Ciprasova vlada prekršila ne samo sva predizborna obećanja iz januara – što je i sam Cipras priznao – nego i mandat građana dat na referendumu na kojem su ubedljivo odbijene slične mere štednje koja su sada u igri. Cipras će verovatno danas imati posla sa disciplinovanjem sopstvenih redova i verovatno iz vlade izbaciti nekoliko najoštrijih kritičara. Takođe, 16 poslanika Sirize za sada se protivi dogovoru. Šef koalicione desničarske stranke i ministar odbrane Panos Kamenos napisao je na Tviteru: „Sada je jasno da žele da nas slome. Dosta je bilo.“

Grčki ministar rada Panos Skurletis rekao je javnom servisu ERT da u ovom trenutku postoji problem da vlada okupi većinu poslanika za predlog reformi. On je rekao da postoji mogućnost da opozicioni poslanici podrže dogovor ili da se formira vlada nacionalnog jedinstva. Skurletis veruje da će do kraja godine biti održani i vanredni izbori.

Natezanje tek sledi

Tek kada i ako Atina isporuči prve reforme moći će da se priča o obuhvatnom – trećem po redu – paketu pomoći u iznosu od 82 do 86 milijardi evra. Ranije je Grčka pominjala sumu od 53,5 milijardi evra za naredne tri godine. Tu odluku moraju da potvrde i parlamenti nekih zemalja evrozone, između ostalih i Bundestag. Stoga treba dogovoriti i prelazno finansiranje kako bi Grčka mogla da vrati rate kredita koje dospevaju, najpre 3,5 milijarde evra Evropskoj banci za nedelju dana.

Mnogo toga je u vazduhu, ali je za sada u Briselu jasno samo jedno: šefovi država i vlada evrozone postavili su rekord u noćnom zasedanju koje je trajalo dobrih petnaestak sati. Dalje se nastavlja već oko 15 sati. Nema odmora ni za političare ni za izveštače u Briselu.

Reklama