Posledice slučaja Gurlit | Mozaik | DW | 03.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Posledice slučaja Gurlit

Pre godinu dana saznalo se da je u stanu kolekcionara Kornelijusa Gurlita u Minhenu pronađena ogromna zbirka umetničkih predmeta za koje se verovalo da su nestali u Drugom svetskom ratu. Što je od tada učinjeno?

Kornelijus Gurlit umro je u maju ove godine, a svoju zbirku testamentom je ostavio Muzeju umetnosti u Bernu. Muzej još nije odlučio da li će to nasledstvo i da prihvati. Za odluku ima vremena do 7. decembra. Mesto gde se sada nalaze umetnine nije poznato, ali izvršilac Gurlitove oporuke Štefan Brok ističe da su slike na bezbednom i da je deo njih već i restauriran: „Umetnost će biti ulepšana, tako da svi imamo nešto od toga kada će možda ponovo biti izložena.“ Brok je uveren da muzej neće odbiti sporne umetničke predmete.

Šagal, Mone, Renoar i Pikaso – ko ne bi slike tih umetnika izložio u svom muzeju ili čak obesio na zid u svojoj dnevnoj sobi? Ali kome pripadaju slike koje je Kornelijus Gurlit godinama krio u svom stanu u Minhenu i kući u Salcburgu? Njegov otac Hildebrand Gurlit, u vreme nacionalsocijalističkog režima u Nemačkoj, bio je jedan od četiri poznata trgovca umetničkim predmetima koji su u čitavoj Evropi i okupiranim područjima kupovali, ali i vršili plenidbe umetnička dela za planirani „Firerov muzej“ u Lincu, u Austriji.

Pitanje porekla

Slučaj Gurlit ponovo je u centar pažnje nametnuo pitanje: koje umetnine je nacionalsocijalistički režim nelegalno oduzeo vlasnicima tako da one moraju da budu vraćene? Upravo tim pitanjem bavi se i muzej Kunsthale u Bremenu. Tri godine pre nego što je pronađeno Gurlitovo blago, ta ustanova počela je da detaljno preispituje sopstveni fundus kako bi utvrdila da li su neke od umetnina stečene na nelegalan način. I Zemaljski muzej Baden-Virtemberg i Hamburški muzej za umetnost i industriju ispituju poreklo svojih umetnina koje su stečene u periodu između 1933. i 1945. godine. Međutim, u raspravi koja je pokrenuta nakon otkrivanja Gurlitovih slika, muzeji su tvrdili da im za istraživanje nedostaje i novca i stručnjaka.

Zwei Reiter am Strand - Max Liebermann

„Dva jahača na plaži“ Maksa Libermana

„Nijedan muzej sada ne može da kaže da nema dovoljno osoblja da istraži dali su i u njegovom fundusu dela koja je nacionalsocijalistički režim oteo vlasnicima“, izjavila je generalna sekretarka Fondacije za kulturu nemačkih saveznih država Izabel Fajfer-Pensgen. Nemačka vlada reagovala je na kritike, pre svega one koje su stigle iz inostranstva, i povećala sredstva namenjena za ispitivanje porekla umetničkih predmeta u Nemačkoj sa četiri na šest miliona evra. Prvog januara sledeće godine u Magdeburgu će s radom početi „Nemački centar za izgubljena kulturna dobra“ koji će podsticati i povezati pretraživanje muzeja, arhiva i bibiloteka. Da li bi se to dogodilo i da nije bilo slučaja Gurlit? Verovatno ne tako brzo, priznaje Izabel Fajfer-Pensgen.

Obaveza vraćanja oduzetih slika

Kristijan Furmajster iz Centralnog instituta za istoriju umetnosti u Minhenu smatra da bi ispitivanje porekla umetničkih dela stečenih u doba vladavine Hitlera moglo da bude uspešno pre svega ako bi se sprovelo u saradnji sa univerzitetima: „Moramo mladim studentima da damo oruđe kako bi ubuduće mogli uspešno da rade na istraživanju porekla umetničkih predmeta.“ Furmajster kaže da trenutno na nemačkom govornom području ima samo 200 stručnjaka koji se time bave.

O još uvek otvorenim pitanjima vezanima uz zbirku Gurlit i dalje se brine stručna grupa „Švabinger kunstfund“, pod rukovodstvom Ingeborg Bergrin-Merkel. Tim je do sada utvrdio da su dve slike nezakonito oduzete vlasnicima: „Žena koja sedi“ Henrija Matisa i „Dva jahača na plaži“ Maksa Libermana. Kritičarima je to suviše malo, a potencijalni vlasnici umetnina prigovaraju da se postupak utvrđivanja porekla odvija daleko od očiju javnosti.

NS-Raubkunsttagung in München

Ingeborg Bergrin-Merkel

„Tim gospođe Bergrin-Merkel je pod velikim pritiskom. Sve se precizno ispituje i oni žele da dobro obave svoj posao“, odgovara izvršilac oporuke Štafan Brok. Navodno je osam slika oteto vlasnicima – to su nakon Gurlitove smrti obavili njegovi advokati. Nije poznato kada će pravi vlasnici napokon dobiti svog Matisa i Libermana. Najpre mora da se utvrdi ko su zakoniti naslednici.

Kornelijus Gurlit je pre svoje smrti potpisao ugovor sa nemačkom vladom i saveznom državom Bavarskom, kojim se obavezao da će vlasnicima vratiti sva dela koja su njihovim porodicama oduzeta za vreme nacionalsocijalizma. Bavarsko Ministarstvo pravosuđa istaklo je da taj ugovor obavezuje i Gurlitove naslednike, svejedno da li je to muzej u Bernu ili neki njegov rođak.