Posle ulaska u EU, korupcija u porastu?

U EU ne postoji nijedna zemlja koja je oslobođena korupcije, pokazuje poslednji izvešatj Transparency International (TI). Iako u 25 zemalja EU, koje je obuhvatio ovaj izveštaj, postoje značajne razlike kada je u pitanju stepen korupcije i anti-korupcioni mehanizmi, najviše problema sa korupcijom imaju upravo one zemlje koje imaju i najviše problema sa svojim javnim finasijama, kao što su Grčka, Italija, Španija i Portugal.

Tranasparensi upozorava na činjenicu da bliska veza biznisa i politike stvara uslove za korpciju i zloupotrebe, narušavajući pritom ekonomsku stabilnost zemlje. Druga činjenica na koju se upozorava jeste da u novim članicama EU, neposredno po njihovom ulasku u Uniju dolazi do ponovnog jačanja korupcije. „Postoji rizik da će se to dogoditi i sa zemljama koje su sada na putu evrointegracije“, kaže za DW, Jana Mitermajer direktor kancelarije TI za EU: „Pre nego što zemlja uđe u EU dosta se polaže na usvajanje antikorupcionih zakona i na njihovu primenu. Po ulasku u Uniju nadzor EU slabi i nedostaje podsticaj za primenu ovih mera“, navodi Mitermajer.

EU oštrija u nadzoru vladavine prava

Evrointegracioni procesi u balkanskim zemljama pomažu razvoju mehanizma, uspostavljanju institucija i donošenju zakona u borbi protiv korupocije. Brisel, koji se već opekao u nekim iskutvima tokom prethodnih proširenja, već primenjuje postpristupni nadzor u oblasti korupcije u Bugarskoj i Rumuniji. Takav fokus i pojačani monitoring daju šansu i drugim balkanskim zemljama da izgrade mehanizme koji će funkcionisiati i u praksi, kaže za DW, Nemanja Nenadić, programski direktor Transaprentnosti Srbije:

„Na našem primeru, i Srbije i BiH i Crne Gore, biće posmatrano ne samo šta se usvojilo od zakona već i koliko se efikasno to primenjuje u praksi i da li donosi rezultate.To će biti posledica i dugog vremenskog perioda do našeg ulaska u EU, ali i posedica odluke da pitanja iz poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i vladavina prava) budu razmatrana od samog početka pristupnih pregovora.“

Građani moraju da shvate značaj borbe protiv korupcije

Primetna je činjenica i da je nivo korupcije u nekim od zapadnih evropskih zemalja tzv „starijih demokratija“ manji nego u novijim članicama koje su u procesu pridruživanja Uniji izgradile antikorupcione menahizme i zakonske regulative. U Transparensiju objašnjavanju da u zapadnim demokratijama, i pored mogućeg nepostojanja zakonskih i institucionalnih rešenja, stvari funkcionišu po osnovu razdvojenosti vlasti, međusobne kontrole zakonodavne i izvršne vlasti, kao i da se ključuni faktor odnosi na poverenje u nosioce vlasti, koje je na znatno višem nivou u zapadnim zemljama. Zato iz TI pozivaju sve lidere EU „da se probude“, rade više na borbi protiv korupcije nego ranije u svojim zemljama, ali i nastave kontrolu nad novim članicama.

„Ako ne dođe do takve promene jedina šansa za reforme da ostanu trajne i ne budu prekinute nakon ulaska u EU jeste da građani sami shvate značaj borbe protiv korupcije i mehanizama izgrađenih u tu svrhu i odbrane ih“, zaključuje Nenadić, navodeći da je stvaranje nezavisnih državnih organa jedna od svetlih tačaka čiji značaj možda i prevazilazi samo članstvo u EU.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon