Posle referenduma: Otpis duga ili Grexit?

Jasno OXI odzvanja do Brisela, piše ugledni nedeljnik Cajt na svom portalu. „Uslovi u kojima se glasalo čine ishod još značajnijim – jer Grci su rekli NE iako su tačno znali kakve to posledice može imati. (…) Šta će evrozona učiniti sa ovim jasnim rezultatom referenduma? Ona mora da izađe u susret Ciprasovoj vladi, kako bi zadržala Grčku u evru. Na kraju krajeva, grčki premijer je u poslednjih pet meseci odustao od maltene svih izbornih obećanja i prihvatio štednju. Samo od jednog nije odustao – i dalje traži otpis dugova. (…) Svojim glasovima Grci su stavili Evropu pred izbor: ako nas zaista želite, onda poboljšajte ponudu. Ako nas ne želite, odlučite se za Grexit. Sa svim posledicama koje to po Grčku nosi.“

Odluka na referendumu izoluje Grčku u Evropi, piše berlinski Tagesšpigel, ali dodaje da nisu jedini krivci u Atini: „Većina Grka želi da zadrži evro, sebe vide kao Evropljane. Ali istovremeno osećaju da ih evropski partneri ne razumeju i ponižavaju. Brutalni kurs štednje kojim zemlja na navaljivanje poverilaca ide već pet godina ruinirao je privredu, uništio preko milion radnih mesta, skresao plate i penzije skoro za trećinu. Nije čudo da su Grci izbacili svoju frustriranost glasajući protiv. Ali Grčka time dospeva u praktično bestežinsku poziciju. Trenutak istine kucnuće 20. jula kada zemlja treba da vrati 3,5 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci. Ako ne plati, to znači bankrot.“

Grčka vlada misli da je osnažena uspehom na referendumu i da ima jaku pregovaračku poziciju, piše Landescajtung (Lineburg). No to je, kako prenosi ovaj list, samo još jedan opojni gutljaj ideologije. „U stvarnosti Grci okreću leđa Evropi iako referendumom nisu rešili nijedan problem. Cipras i Varufakis ne žele da prepoznaju da i ostalih 18 vlada članica evrozone imaju jednako demokratski legitimitet i da ih Grci ne mogu ucenjivati. Rovovi koje je Cipras iskopao u svom narodu i među narodima Evrope neće se tako lako zatrpati.“

U Nordvest cajtungu (Oldenburg) ubeđeni su da bi popuštanje Grčkoj izazvalo kolaps evropskog mehanizma za spas evra. To bi, kako piše list, u Nemačkoj samo još više narušilo poverenje u zajedničku valutu. „Možda se milijarde koje su godinama Atini servirane na srebrnom poslužavniku i ne mogu vratiti u skorije vreme. Ali razmišljati o trećem paketu pomoći bilo bi ne samo neodgovorno – to bi bila pronevera na štetu poreskih obveznika evrozone.“

Drugačije smatraju u Lajpciger folkscajtungu: „Poker u budućnost Grčke se nastavlja samo što će postati komplikovaniji nakon glasanja. Istina, Atina ulazi ojačana u pregovore u kojima traži otpis dugova, ali teško da će druge države EU biti previše popustljive nakon poslednjih verbalnih napada iz Grčke. Na Angeli Merkel je da iz državnog rezona razbije taj začarani krug. Grčkoj su potrebne razumne strukturne reforme, ali i pomoć za izgradnju privrede i u nekom trenutku – otpis dugova. To će mnogo koštati nemačke poreske obveznike. No gubitak milijardi evra nije jedina alternativa. Druga opcija je propast evropske ideje.“

Levičarski list Junge velt (Berlin) piše: „Svojim NE su Grci poslali jasan signal protiv nastavka katastrofalne politike štednje. Da je većina glasala za predloge kreditora, to bi verovatno značilo ostavku grčke Vlade. U skladu sa tim bila je robusna kampanja opozicije, velikih medija i vodećih evropskih političara, kako bi se Grci motivisali da zaokruže DA. U vazduhu stoji pretnja takozvanim Grexitom, izbacivanjem Grčke iz evrozone. U prvim reakcijama grčka vlada kaže da iz ove ojačane pozicije želi što pre da obnovi traganje za rešenjima sa kreditorskim institucijama…“

„Šta konkretno znači ova odluka – to ne znaju ni Grci ni ostatak Evrope“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung. „Bukvalno se glasalo o predlogu reformi koji više ne postoji. U prenesenom smislu, radilo se o budućnosti vlade u Atini, odnosu prema Briselu, evropskim partnerima, Međunarodnom monetarnom fondu. I šta sad? Grčka ostaje evropska zemlja. Grci rade širom Evrope, omladina studira na evropskim univerzitetima. (…) Projekat ujedinjenja neće pasti na grčkom pitanju. No Evropljani moraju da se pitaju šta zapravo hoće: koliko moći treba da ima Brisel? Koliko homogena treba da bude monetarna unija?“

Novinar tabloidnog Bilda u svom komentaru piše: „Kada sam pre pet godina prvi put došao u Atinu da izveštavam, ljudi su bili na ulicama i protestovali protiv takozvanih paketa pomoći. Danas građani u redovima stoje pred bankama i stvaraju zalihe namirnica – u panici. Grčka je postala bure baruta koje posle referenduma može da eksplodira u svakom trenutku. Podeljena zemlja! Za to je kriva promašena politika spašavanja – to jeste bila politika, ali o spašavanju ne može biti ni govora. Većina Nemaca ne može da shvati zašto treba da daje svoj novac za nesposobne grčke vlade. One koje najavljuju reforme, ali ih ne sprovode; koje stalno štede grčke brodovlasnike; kojima je glavni interes da opskrbe sebe i svoju sortu. Grčkoj konačno treba novi početak. Istupanje iz evrozone je neophodno.“