Posle razgovora Rusije i Zapada - za sada bez približavanja | Politika | DW | 15.01.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Posle razgovora Rusije i Zapada - za sada bez približavanja

Uprkos mnoštvu razgovora i formata susreta između Rusije i Zapada ove sedmice - rezultat glasi: nema popuštanja. Evo šta o neuspelim susretima misle stručnjaci sa Zapada, iz Rusije i iz Ukrajine.

Russland Ukraine Militärübungen

Ruski vojnik

Bila je ovo u svakom slučaju istorijska nedelja. Jer, između Moskve i Zapada nikada nije bilo toliko različitih sastanaka, u različitim formatima, za tako kratko vreme.

Konferencijom OEBS-a ovog četvrtka u Beču završena je prva pregovaračka runda između Rusije i Zapada. Od početka nedelje su trajali razgovori sa SAD i NATO u Briselu i Ženevi, koje je krajem 2021. iznenađujuće inicirala Moskva.

Razgovaralo se o bezbednosnoj politici u Evropi a pre svega o članstvu u NATO postsovjetskih republika Ukrajine i Gruzije. NATO je tim dvema bivšim sovjetskim republikama 2008. obećao članstvo, ali je datum prijema ostao otvoren. Rusija hoće to da spreči i preti „vojno-tehničkim merama“ kako je to formulisao predsednik Vladimir Putin.

Zaključak: nema približavanja. A to znači da nema ni popuštanja u sukobu oko Ukrajine, na čijim granicama Rusija od kasne jeseni gomila trupe. SAD i NATO su odbacili zahtev Moskve na pravo veta kada se radi o prijemu novih zemalja članica u Zapadnu vojnu alijansu. Potrajaće još nekoliko dana dok Vašington i formalno ne zapiše svoja razmatranja i pošalje ih Moskvi. Dalji razgovori nisu u planu. Moskva je više puta najavljivala kako ne stremi dugim diskusijama već brzom rešenju. No, nije dala krajnji rok.

Pritisak uprkos razgovorima

Rusija takođe retorički eskalira: top diplomate trenutnu situaciju porede sa „kubanskom krizom“. Na početku pregovora, Moskva je najavila novu vojnu vežbu na ukrajinskoj granici.

I SAD prete. Još za vreme pregovora u Briselu u SAD je predstavljen nacrt zakona, koji u slučaju eskalacije u Ukrajini po prvi put predviđa lične sankcije protiv predsednika Putina.

Grubi jezik ruske diplomatije

Još pre početka razgovora ruske diplomate su upućivale oštre i grube primedbe na adrese njihovih sagovornika. Tako je Sergej Rjabkov, šef ruske delegacije u Ženevi, u jednom intervjuu preporučio NATO-u da „pokupi svoje stvari i povuče se na pozicije iz 1997.".

Gespräche zur Ukraine-Krise zwischen USA und Russland in Genf

Zamenici ministra spoljnih poslova, Vendy Širman, SAD i Sergej Rjabkov, Rusija, Ženeva, 10 01.2022.

Te 1997. je nekadašnjim članicama Varšavskog pakta Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj prvi put ponuđeno članstvo u NATO, a kasnije i drugim evropskim zemljama. Moskva zahteva da se trupe i oružani sistemi NATO, koji su tamo nakon toga stacionirani, povuku iz tih zemalja. Kasnije se iz ruskih pregovaračkih krugova čulo da su svoju poziciju sa Vašingotonom „prežvakali“ i da su se žalili na američku „ograničnost“.

Govori li tako onaj ko želi da ubedi svog sagovornika? Da li je to bio znak da Moskva ne veruje u uspeh pregovora?

„Ultimatum koji je Rusija postavila SAD i Zapadu od početka je bio osuđen na propast“, kazao je nekadašnji zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Georgij Kunadze u razgovoru za DW. Gruba retorika Moskve je, kaže, prvenstveno usmerena domaćoj publici. Oštre reči ne znače da će se uskoro zapucati, kaže Kunadze.

Slično na to gleda i bivši nemački ambasador u Moskvi, Ridiger fon Frič. „Ono što u ovom trenutku doživljavamo jeste žestok jezik jednog veoma agresivnog nastupa. Rusija pokušava da maksimalnim pritiskom jednostrano promeni zajednički dogovoreni evropski mirovni poredak i njegova pravila i to na račun treće strane.“

Ne može se u potpunosti isključiti nova eskalacija, s obzirom na „ogromna očekivanja na unutrašnjo-političkom frontu“ u Rusiji, što bi već moralo da „izazove zabrinutost“, rekao je ovaj diplomata za DW. Rusko rukovodstvo će morati dobro da razmisli kako će se izvući iz ove situacije. Fon Frič takođe ne veruje da nakon jakih reči mora da sledi vojni konflikt: „Na to ne treba tako geldati. To je deo cele predstave".

Kijev hoće više oružja od Zapada

No, situaciju drugačije ocenjuju eksperti u Ukrajini. Nakon faktički propalih razgovora između Rusije i Zapada oni računaju sa novom eskalacijom.

„Moja prognoza je da će naredni korak Rusije biti eskalacija“, kazao je ekspert za spoljnu politiku Jevhen Mahda za DW. Ukrajina na to treba da bude „spremna“. Bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Volodimir Ohrisko od Zapada zahteva dalje isporuke oružja.

A kakve signale šalje Moskva?

Aleksandar Gruško, koji je predvodio rusku delegaciju na pregovorima sa NATO, deeskalaciju vidi samo ako se ispune određeni uslovi. Pomenuo je potpuno sprovođenje dogovora iz Minska, prekid isporuke oružja i obuke ukrajinske vojske. Prema posmatračima iz Kijeva, ne treba očekivati da će Ukrajina i Zapad na to pristati.

Jens Stoltenberg i Aleksander Gruško

Jens Stoltenberg i Aleksander Gruško

Kako bi situacija mogla dalje da razvija, skicirao je Kremlju bliski ekspert za spoljnu politiku Fjodor Lukjanov u vladinim novinama „Ruska gazeta". Njegova procena deluje pesimistički.

Lukjanov opisuje razlike kao „naizgled nepremostive“. Prema Lukjanovu, jaz između percepcije Rusije i Zapada je toliki da je „nova veoma opasna eskalacija potrebna ili da bi do nje moglo doći“, kako bi se obe strane „prisilile“ na nove formate dogovora. Šta bi tačno moglo da se dogodi, još uvek je nejasno.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.