Posle pretnji čuće se topovi? | Izbor iz štampe | DW | 31.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Sredozemno more

Posle pretnji čuće se topovi?

Sukob oko nalazišta gasa u Sredozemlju ne podgreva samo Turska – i Grčka ima maksimalističke zahteve, piše nemačka štampa. Pretnje postaju sve glasnije i neki komentatori smatraju da bi uskoro moglo da se oglasi oružje.

Sukob oko gasa može da preraste u oružani konflikt

Sukob oko gasa može da preraste u oružani konflikt

Nakon što je Turska pokrenula potragu za nalazištima gasa u istočnom Sredozemnom moru, na područjima za koja Kipar ili Grčka smatraju da oni imaju pravo na eksploataciju, te Grčka najavila proširenje svoga ekonomskog pojasa sa šest na 12 milja u Jonskom moru, turski potpredsednik Fuat Oktaj je to označio razlogom za rat, a turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu skrenuo pažnju na odgovarajuću odluku turskog parlamenta.

„Još 1995. je turski parlament proširenje grčkih teritorijalnih voda u Egejskom moru označio razlogom za rat za Tursku. Ako bi se to dogodilo, Egejsko more bi, zbog brojnih grčkih ostrva, postalo takoreći – grčko more. Ankara bi onda mogla da započne rat bez traženja novog odobrenja od parlamenta“, napominje Berliner cajtung.

„Spor se zaoštrio otkako su u istočnom Sredozemnom moru lokalizovana nalazišta zemnog gasa i nakon što je Turska krajem 2019. s Libijom sklopila sporazum o razgraničenju područja koja im pripadaju u Sredozemnom moru, koji Grčka i drugi smatraju ništavnim“, podsjeća Frankfurter algemajne cajtung.

„Turska je u subotu demonstrativno započela vojnu vežbu u istočnom Sredozemnom moru. Radi se o 'vežbama gađanja' na području između južnoturskog grada Anamura i Severnog Kipra, koje će trajati do 11. septembra, kako je saopštila Ankara“, dodaje list.

Zidojče cajtung donosi intervju s profesorkom za međunarodno pravo mora Nele Matz-Lick koja podseća da Turska nije nikad pristupila konvenciji UN o pravu mora UNCLOS iz 1982. te zaključuje: „Pozicija Turske uopšte nije tako loša kako se često prikazuje. Ali, ona je slabija nego pozicija Grčke. Možda Ankara sad provocira u nadi da će se Atina na kraju upustiti u zajedničko korišćenje resursa. To bi za Tursku moglo biti korisno. A to bi ujedno bila mogućnost da se sadašnja pat-poziciju mirno prevlada“, smatra nemačka profesorka.

Iste novine donose i komentar pod naslovom „Slepa solidarnost“ u kojem autor kritikuje držanje Evropske unije: „Sukob oko nalazišta gasa u Sredozemnom moru ne podgreva samo Turska. Grčka kod određivanja svojih granica na moru sprovodi politiku maksimalizma, koja nema pokriće u međunarodnom pravu. I Atina tamo šalje ratne brodove, održava vežbe svoje flote.“

„Kao članica EU, Grčka uprkos tome može biti sigurna u 'potpunu solidarnost Nemačke i EU', kako je izjavio ministar spoljnih poslova Hajko Mas prilikom svoje bezuspešne posredničke misije. A kad francuski predsednik Makron onda još igra ulogu nekog Napoleona 2.0, šalje ratne brodove i izjavi da Turci samo još razumeju 'jasan jezik', niko ne treba da se čudi ako se uskoro u Sredozemnom moru bude pucalo“, upozorava list iz Minhena.

priredio Anto Janković

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama