Posle poljskog entuzijazma, dansko izuzimanje

Predsedavanje Poljske Evropskoj uniji završilo se istom porukom kakvu je pre šest meseci, na početku ovog rotirajućeg predsedavanja, poslao poljski premijer Donald Tusk: „Evropi je potrebno više Evrope“. Iako je Poljska predsedavala Uniji u doba najveće krize od početka integracije Evrope, krize koja je zahvatila ne samo ekonomiju već i evropsku politiku, kao zemlja koja je tek sedam godina članica EU, ona je uporno insistirala na jačanju i zaštiti evropske zajednice.

„Mi smo za integraciju, a protiv dezintegracije. Protiv smo podele ljudi na one dobre i one loše. Mi smo za političko jedinstvo u Evropi, za zajedničku odgovornost i solidarnost i u onim trenucima kada su neki u boljoj, a neki u težoj poziciji“, istakao je Tusk svodeći bilans predsedavanja svoje zemlje EU.

I dok je poljsko predsedavanje kao pragmatično, profesionalno i nadasve proevropsko bilo pozdravljeno od većine u EU, bilo je i onih koji su Poljacima prebacivali slabost, jer su, kao predsedavajuća članica, Nemačkoj i Francuskoj prepustili vodeće uloge i priklonili se, kako se naglašava, „kapitalističkim i imperijalističkim merama“.

Otvorenost Poljske za proširenje EU

Pored unutrašnjeg jačanja Evrope i usvajanja paketa zakona za ključnih za ekonomski oporavak, među poljskim prioritetima bila je i „otvorenost Evrope“. Otvorenost prema susedima, kako u okvirima istočnog partnerstva, povodom kojeg je u Varšavi održan i veliki samit, tako i u pogledu proširenja na Zapadni Balkan.

„Dobar progres napravljen je u oblasti evrointegracija Zapadnog Balkana. Prošlog petka (9.12.) bili smo svedoci potpisivanja Pristupnog ugovora sa Hrvatskom koja će u julu 2013. postati članica Evropske unije. To bi trebalo da posluži i kao podsticaj za ostatak regiona da nastavi putem evropskih reformi“, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Barozo naglašava da bi primer poljskog evro entuzijazma trebalo da bude primer za ostale zemlje članice i kaže da istu vrstu „predanosti Evropi“ očekuje i od Danske, koja predsedavanje EU preuzima od 1. januara.

Danci ne očekuju početak pregovora sa Srbijom

Danska je jedna od starijih zemlja članica, koja se 1973. priključila Evropskoj ekonomskoj zajednici, i koja sa Evropskom unijom ima poseban ugovor prema kome je iz nadležnosti zajedničke politike izuzela svoju monetarnu, bezbednosnu i unutrašnje pravnu politiku, a ne primenjuje ni odredbe EU o državljanstvu. Danski ministar spoljnih poslova, Vili Sovndal, izrazio je i sumnju da će se ta zemlja u potpunosti priključiti i novom ekonomskom dogovoru unutra Unije.

Prilikom predstavljanja prioriteta u politici proširenja, od Danaca se moglo čuti najviše o Turskoj i Islandu, dok je rečeno da se ne očekuje da tokom njihovog predsedavanja počnu pregovori o pridruživanju sa Srbijom već da će se u tom periodu samo odlučivati o kandidaturi Srbije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković