Posle aneksije: Šta čeka jugoistok Ukrajine | Politika | DW | 30.09.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

rat u Ukrajini

Posle aneksije: Šta čeka jugoistok Ukrajine

Ilegalnim pripajanjem oblasti na jugoistoku Ukrajine, Putin menja sudbinu miliona ljudi. Kako bi sada tamo situacija mogla da se razvija, kako je u Donjecku, u Hersonu, da li treba očekivati otpor i povratak Janukoviča?

Na ceremoniki aneksije u Kremlju: Vladimir Saldo (Herson), Jevgenjy Balicki (Zaporožje) Vladimir Putin, Denis Pušilin (Donjeck) i Leonid Pasešnjik (Lugansk) 30.09.2022.

Na ceremoniki aneksije u Kremlju: Vladimir Saldo (Herson), Jevgenjy Balicki (Zaporožje) Vladimir Putin, Denis Pušilin (Donjeck) i Leonid Pasešnjik (Lugansk) 30.09.2022.

„Za mene nisu važne granice i državne teritorije, već sudbina ljudi."Ovo je citat ruskog predsednika Vladimira Putina iz intervjua nemačkom listu „Bild” u januaru 2016. Tada se radilo o aneksiji Krima.

Šef Kremlja poslednjih dana ponovo nasilno menja granice Ukrajine i prisajedinjuje delove Luganske, Donjecke, Hersonske i Zaporoške oblasti. Nakon šestomesečne okupacije sada sledi uključivanje tih oblasti u Rusku Federaciju.

Moskva preti da će upotrebiti sve vrste oružja, uključujući i nuklearno, da zaštiti nove delove zemlje.

Ukrajina i većina zemalja širom sveta saopštile su da ne priznaju aneksiju, ni „referendume" koji su joj prethodili, na kojima je većina navodno glasala „za".

Ko su milioni Ukrajinaca koji žive s druge strane prve linije fronta i šta će se za njih promeniti?

Razlika  u raspoloženju u Donjecku i Hersonu

Ne zna se tačan broj ljudi koji su živeli na okupiranim teritorijama u vreme aneksije. U svakom slučaju, reč je o nekoliko miliona. Iako je aneksija istovremena, regioni su veoma različiti.

Pozicija ruska vojske i teritorije koje je ponovo osvojila Ukrajina (plavo) (20.09.2022.)

Pozicija ruska vojske i teritorije koje je ponovo osvojila Ukrajina (plavo) (20.09.2022.)

Od 2014. u Donbasu se odvija prinudna selekcija: stotine hiljada, uglavnom mladih ljudi, napustile su samoproglašene „republike", preselile se u Rusiju ili u deo Ukrajine pod kontrolom Kijeva. Ostali su stari i oni koji nisu mogli da odu ili koji podržavaju separatizam.

„Nekima će se ostvariti ono što su oduvek želeli. Uvek postoje određeni delovi stanovništva koji kolaboriaraju", kaže Andreas Umland, stručnjak u Stokholmskom centru za istočnoevropske studije (SCEEUS).

Čini se da ih ima više na istoku nego na jugu Ukrajine, ali o ovome nema tačnih podataka. Neki u Donbasu su podržali aneksiju, delom iz straha da će morati da odgovaraju pred sudom ako se vrati ukrajinska državna vlast, kaže Sergej Harmaš. Rođen je u Donjecku, glavni je urednik onlajn novina „Ostrov" i bio je član Trilateralne kontakt grupe za primenu Minskih sporazuma.

„Takvi ljudi će reći da su glasali „za", jer ako se Ukrajina vrati, moraće negde da beže, verovatno u Rusiju", kaže Harmaš. Niko ne zna koliko ima takvih ljudi.

Kao i na okupiranim teritorijama Donbasa, za šest meseci aneksije društvene promene su se desile i na jugu Ukrajine i u delovima Hersonske i Zaporoške oblasti, mada ne tako suštinske.

Protesti u Hersonu, 13.marta 2022.

Protesti u Hersonu, 13.marta 2022.

Stotine hiljada ljudi je pobeglo, ali među onima koji su ostali ima mnogo onih koji nastavljaju da podržavaju Kijev. To pokazuju protesti sa ukrajinskim zastavama koji su se održavali u prvim nedeljama i mesecima nakon invazije.

„U Hersonu i Zaporoškoj oblasti mnogi ljudi mrze Rusiju, a u Donjecku i Lugansku ljudima se već osam godina glave pune propagandom", rekao je Harmaš.

Za razliku od Krima, gde je 2014. u vreme njegove aneksije živelo dve trećine etničkih Rusa, njihov broj u istočnoj i južnoj Ukrajini je manji od polovine. Prema popisu iz 2001. na procenat etničkih Rusa bio je najveći u Donjeckoj i Luganskoj oblasti - oko 40 odsto. U Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti ih je bilo oko 25, odnosno 15 odsto.

Finansijska podrška pripojenim teritorijama

Na prvi pogled, formalna aneksija malo će promeniti život na ovim prostorima, koji su bili pod de fakto ruskom kontrolom poslednjih šest meseci. Iskustva na Krimu daju ideju o tome kako se događaji mogu razvijati.

Lugansk, 23.09.2022.

Lugansk, 23.09.2022.

Biće to mešavina štapa za disidente i šargarepe za lojalne. Plate i penzije će verovatno porasti i Rusija će pokušati da obnovi uništenu infrastrukturu. Zamenik šefa administracije Kremlja Sergej Kirijenko izneo je tačne cifre 29. septembra. Prema njegovim rečima, 3,3 milijarde rubalja (oko 58 miliona evra) biće stavljeno na raspolaganje za „projekte podrške" u novim oblastima.

Sve što ima veze sa Ukrajinom verovatno će sve više biti zamenjeno ruskim: zakoni, valuta, telekomunikacioni provajderi, jezik, obrazovanje. Jedan od glavnih ciljeva je povratak kulturnoj rusifikaciji regiona koje Kremlj istorijski smatra svojim.

Partizani ili tajne službe?

Stanovnici pripojenih regiona moraće da naprave izbor: ili da prihvate promene ili da im se suprotstave – rizikujući svoje živote.

„To su teške odluke. Mnogi će biti očajni jer ne mogu tačno da procene šta će se dalje desiti", kaže Andreas Umland. Jer, nejasno je koliko će Rusija ostati i koliko brzo Ukrajina može da povrati te oblasti. Već postoje izveštaji o represiji, hapšenjima i mučenju ljudi koji su naklonjeni Kijevu. Iskustva na Krimu pokazuju da progon onih koji misle drugačije može trajati godinama.

Svi muškarci će se suočiti sa posebnim testom jer će verovatno biti pozvani u rat protiv Ukrajine kao deo ruske vojske. Možda Kremlj na ovaj način želi da smanji rizik od partizanskog pokreta - koji se do sada na jugu pokazao u obliku nekoliko napada na ljude koji sarađuju sa okupatorima.

pročitajte još: Rat u Ukrajini

Ali Sergej Harmaš veruje da iza toga stoje ukrajinske tajne službe. Ne očekuje masovni partizanski pokret kao tokom Drugog svetskog rata i zbog današnjih tehničkih mogućnosti progona.

„Partizani danas i u Drugom svetskom ratu su različite stvari. Danas postoji video-nadzor i telefonski nadzor. Ono što vidimo je rad organizovanih grupa koje vode tajne službe", kaže Harmaš.

Pasoši

Pasoši

Ukrajinci na istoku i jugu biće testirani na razne načine na lojalnost novim vladarima, na primer deljenjem ruskih pasoša. To je bio slučaj na Krimu i Donbasu, gde je ovaj proces počeo pre više godina. Ali moguće su i razlike u odnosu na krimski scenario.

Posmatrači ne očekuju preseljavanje velikih razmera iz Rusije, kao što se dogodilo na Krimu. Razlog su borbe koje su u toku.

„Neće biti ni povratka bivših stanovnika Donjecka iz Rusije, gde se koriste kao radnici, tim pre što u Donbasu nema posla. Najvažnija preduzeća su uništena", kaže Sergej Harmaš.

„Atraktivnost ovih teritorija za Rusiju će biti niska. Rusi će se plašiti da će morati ponovo da odu. To neće funkcionisati", slaže se Andreas Umland.

Da li će se Janukovič i Azarov vratiti u Donjeck?

I dalje je otvoreno pitanje ko može da formira novu regionalnu državnu vlast. Da li će lokalni Ukrajinci upravljati anektiranim teritorijama ili zvaničnici koje bi poslala Rusija?

Viktor Janukovič, 2019.

Viktor Janukovič, 2019.

Ruski okupatori su se do sada oslanjali na meštane, bivše članove nekadašnje proruske „Partije regiona" predsednika Viktora Janukoviča,koji su 2014. prebegli u Rusiju.

Da li  će se sada tamo vratiti Janukovič, njegov premijer Nikolaj Azarov i drugi odbegli predstavnici tadašnje ukrajinske elite u Donbasu?

Stručnjaci to ne isključuju, ali ne veruju da će se ti ljudi vratiti na vlast. U međuvremenu su se formirale nove elite koje ne žele da se povuku, smatra Harmaš. Možda će se rukovodstvo regiona prebaciti sa Ukrajinaca na zvaničnike iz Rusije. Ruska štampa je već opisala takav razvoj događaja. Na nekim nivoima ovaj proces je čak i započeo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.