Poseta Sarajevu u nezgodnom trenutku?
17. januar 2018.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović dolazi u Bosnu i Hercegovinu u izuzetno osetljivom političkom trenutku. Neki analitičari u toj poseti vide šansu za rešavanje bošnjačko-hrvatskih nesuglasica i relaksaciju odnosa između dveju zemalja, dok drugi smatraju da je reč o nastavku pritiska Hrvatske na BiH i uplitanju Zagreba u unutrašnje bosanskohercegovačke prilike. Politički analitičar Pejo Gašparević ukazuje da je poseta Kolinde Grabar Kitarović upriličena u vreme složenih odnosa između Hrvatske i BiH, te sve izraženijih bošnjačko-hrvatskih nesuglasica oko Izbornog zakona.
- pročitaje još: Bosanske muve i slonovi
„Važno je primetiti da predsednica Hrvatske dolazi u Sarajevo nakon nedavne posete Turskoj, gde je sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom razmatrala mogućnost trilateralnog susreta BiH, Hrvatske i Turske na nivou ministara spoljnih poslova. Takva trilaterala dogovorena je još 2016. godine, prilikom Erdoganove posete Zagrebu, ali u protekle gotovo dve godine ona nije realizovana. Aktiviranje trilaterale Hrvatska-BiH-Turska u sadašnjim okolnostima je, čini se, diplomatski instrument kojim se traži model za relaksiranje odnosa i između BiH i Hrvatske te, posebno, hrvatsko-bošnjačkih odnosa“, ocenjuje Gašparević.
Sporni Izborni zakon
Normalizacija hrvatsko-bošnjačkih odnosa nameće se kao preka potreba, kaže Gašparević, podsećajući da se u oktobru 2018. godine u BiH održavaju opšti izbori. „Tu se vodi zaoštrena hrvatsko-bošnjačka polemika oko izmena Izbornog zakona koje bi omogućile ravnopravnu zastupljenost predstavnika hrvatskog naroda iz BiH u telima BiH. Politički predstavnici hrvatskog naroda traže izmene Izbornog zakona kojima bi se na izborima sprečilo ponavljanje scenarija izbora Željka Komšića za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, većinom bošnjačkih glasova. Hrvatski predstavnici žele da obezbede ulazak u vlast stranaka s hrvatskim predznakom, te izbor kandidata koji dobiju većinsku glasačku podršku Hrvata u BiH. S druge strane, bošnjačke stranke protive se takvim izmenama Izbornog zakona jer, prema njihovom tumačenju, to znači monopol na izbor kandidata HDZ BiH“, kaže Gašparević.
- pročitaje još: „Ohrabrivanje“ u Mostaru
On podseća da je i uticajni američki analitičar Danijel Server, koji je od 1994. do 1996. godine bio i specijalni američki izaslanik za Federaciju BiH, ukazao na potrebu „uklanjanja prepreka za okončanje mirovnog procesa na Balkanu“, među kojima je pomenuo i bosanskohercegovačke ustavne i izborne nedostatke. Gašparević smatra da je teško očekivati da bi poseta predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović mogla preko noći da iznedri rešenja svih problema u bošnjačko-hrvatskim i odnosima između Hrvatske i BiH, ali bi mogla da označi početak stvaranja novog, pozitivnijeg ambijenta.
BiH bez državotvorne svesti
Kritičari aktuelne politike Zagreba prema BiH oštro osuđuju „mešanje u unutrašnje bosanskohercegovačke poslove“, ali za krizu u odnosima između dveju zemalja optužuju i političke predstavnike u BiH koji „ne ispoljavaju državotvornu svest“. „Kada se ne bih sećao rata od 1992. do 1995. godine i vojne agresije Hrvatske na BiH, rekao bih da ti odnosi nisu nikada bili gori. Aktuelno hrvatsko rukovodstvo sledi principe Franje Tuđmana – da ne priznaje BiH kao suverenu državu, da raspolaže njenom teritorijom i utiče na njeno stanovništvo shodno svojim potrebama“, kaže stručnjak za međunarodne odnose Zlatko Hadžidedić.
„S druge strane, trebalo bi utvrditi da li se BiH uopšte postavlja kao suverena država i to je, po meni, mnogo važnije pitanje. Uvek možete očekivati delovanje neprijateljskih ili ne toliko prijateljskih sila, ali će rezultat tog delovanja zavisiti i od toga kako se vi sami prema njemu postavite. Hrvatska nije svetska velesila pa da BiH ne može da joj se suprotstavi. Problem je u tome što u BiH nema državotvorne svesti, nema svesti o suverenitetu ove zemlje. Mislim da političke stranke u ovoj zemlji i ne nastupaju sa pozicije da je BiH suverena država, koja ne dopušta mešanje u svoje unutrašnje poslove“, ističe Hadžidedić.
Lobiranje kod Erdogana
Za nedostatak državotvorne svesti u BiH Hadžidedić optužuje i bošnjačko političko rukovodstvo napominjući da u toj zemlji još nije „zaokružena svest“ o tome šta suverenitet zapravo predstavlja. On podseća da predsednica Hrvatske dolazi u Sarajevo u trenutku kada se u institucijama BiH očekuje odluka o spornom Izbornom zakonu. „Nakon lobiranja u javnosti posredstvom medija, te lobiranja u Ankari kod turskog predsednika Erdogana da se u BiH usvoji Izborni zakon po volji HDZ-a BiH i HDZ-a Hrvatske, očigledno je da je poseta predsednice Kolinde Grabar Kitarović Sarajevu, u danu kada se u Parlamentu glasa o Izbornom zakonu, još jedan pritisak na institucije i zvaničnike u BiH. Samo je jedan odgovor na ovakve pritiske – otkazivanje gostoprimstva takvom gostu. Nažalost, mešanje u unutrašnje poslove BiH od strane susednih država, ali i velikih sila koje iza njih stoje, svakodnevna je pojava“, kaže Hadžidedić.
- pročitaje još: Uloga Hrvatske tokom rata u BiH
Hrvatski premijer Andrej Plenković je, uoči posete predsednice Grabar Kitarović Sarajevu, rekao da Hrvatska podržava BiH na njenom evropskom putu. Govorio je i o nesuglasicama oko Izbornog zakona BiH naglašavajući da bi Hrvatska volela da se on promeni tako da garantuje legitimno zastupanje svih konstitutivnih naroda u Predsedništvu BiH i u Domu naroda Parlamenta BiH. Međutim, Plenković je naglasio i da su to odluke koje se moraju da budu donete unutar institucija BiH i uz političku volju bosanskohercegovačkih stranaka. Premijer Hrvatske dodao je i to da je dobro što predsednica Kolinda Grabar Kitarović u sredu (17.1.) dolazi u BiH kako bi prenela „jasne poruke prijateljstva“, ali i interes za „ravnopravnost Hrvata kao konstitutivnog naroda“.