Posao u Nemačkoj za 20.000 ljudi sa Balkana! | Izbor iz štampe | DW | 05.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Posao u Nemačkoj za 20.000 ljudi sa Balkana!

Mnogo više od 20 000 ljudi godišnje bi moglo da dođe u Nemačku, ako se računa da će oni, pre ili kasnije povesti sa sobom i porodicu, kaže Andrea Nales za Špigel. Program bi trebalo da traje pet godina...

Andrea Nahles

Andrea Nales, ministarka sa socijalna pitanja u nemačkoj vladi

Andrea Nales (SPD), ministarka za socijalna pitanja u intervjuu za Špigel, kaže da građanima iz šest zemalja zapadnog Balkana hoće da olakša zapošljavanje i plaćenu profesionalnu obuku u Nemačkoj u kojoj trenutno ima rekordnih 600 000 slobodnih radnih mesta.

„Moramo da stvorimo kontigent radnih dozvola za državljane svih šest država Zapadnog Balkana. To bi bila mogućnost da se prekine vrzino kolo ulaska u Nemačku i deportacije“ – rekla je Nales. Suština njenog predloga je da se u narednih pet godina, za ljude iz tih država godišnje ukupno obezbedi 20.000 radnih dozvola - bez obzira na kvalifikaciju. Reč je o radnim dozvolama, 20 000 godišnje, a ne o ljudima. Mnogo više od 20 000 ljudi iz Zapadnog Balkana bi moglo da dođe u Nemačku, ako se računa da će oni, pre ili kasnije povesti sa sobom i porodicu, rekla je Nales.

Uobičajeno je da se u region Zapadnog Balkana računaju zemlje bivše SFRJ, bez Slovenije, plus Albanija. S obzirom da je Hrvatska članica EU, ovaj predlog ministarke se odnosi na Srbiju, Crnu Goru, BiH, Kosovo, Makedniju i Albaniju. (prim.red.)

Razgovaramo o EU članstvu, a ljudi dolaze kao azilanti

Uslovi za dobijanje radnog mesta bi bili: odobrenje nemačke Agencije za zapošljavanje, konkretna ponuda za radno mesto ili profesionalnu obuku - uz platu na lokalnom nivou. Nales je svoj predlog obrazložila ovako: "Ne može biti da sa zemljama poput Bosne i Hercegovine i Crne gore razgovaramo o kandidaturi za EU članstvo, dok istovremeno ljudi iz tih zemalja u Nemačku dolaze samo preko našeg zakona o azilu. To je pogrešan put i opterećuje sistem predviđen za potražioce azila."

Nales planira da uvede i druge olakšice: naime, po sada važećem zakonu, stranac može da se zaposli, tek kada za to određeno radno mesto nema prikladnih kandidata iz Nemačke ili neke druge članice EU. „Tamo gde ima nepotrebnih prepreka, trebalo bi ih ukinuti. Mogu da zamislim da se (ljudima za Zapadnog Balkana) posle tri meseca boravka u Nemačkoj, na tri godine ukine to pravilo prioriteta za Nemce i građane EU. Time bi se rasteretila i agencije za zapošljavanje“, dodala je ona.

No, potpuno ukidanje te regulative je Nales odbacila: „Još uvek imamo 240.000 mladih ljudi koji ne uspevaju da nađu posao i milion dugoročno nezaposlenih. Njih ne smemo zaboraviti“, prenosi Špigel.

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) takođe piše o predlogu Andree Nales da se godišnje za 20.000 ljudi sa Zapadnog Balkana omogući posao u Nemačkoj, napominjući ujedno da sve više raste broj izbeglica iz tog dela Evrope. "U tekućoj godini je skoro 45 odsto zahteva za azil došlo od ljudi iz tog regiona. Ti zahtevi za azil se gotovo uvek odbijaju ", piše FAZ.

Od krijumčarenja cigaretama do krijumčarenja ljudima

Austrijski Kurir povodom izbegličke drame koja je snašla Evropu piše o kriminalnim bandama koje su se s krijumčarenja raznim robama, poput cigareta i droga, prebacile na krijumčarenje ljudi. Taj list podseća na tragediju, smrt 71 izbeglice u kamionu. Njihova smrt se pripisuje jednoj od tih bandi. List podseća na uhapšene koji su osumnjičeni za smrt izbeglica i napominje da oni, prema bugarskim izvorima, "velikim delom potiču iz sjeverozapadne Bugarske. Navodnog organizatora Cvetana T. je policija pronašla u njegovom domu u romskom getu Humata, na rubu grada Loma. Takođe iz Loma potiče i 29-godišnji Metodij G. kojeg vlasti optužuju da je vozio pomenuti kamion. Za njega se govori da je izgradio 'karijeru' krijumčara cigaretama i varalice osiguranja. U Mađarskoj je uhapšen i Avganistanac Samsoriamal L. koji je navodno pomagao u vrbovanju izbeglica."

Kurir se dalje osvrće na činjenicu da su „do sada ljudima krijumčarili uglavnom već poznate velike bande koje imaju mrežu izgrađenu sve do Severne Afrike, s težištima u Istambulu, Ankari i Grčkoj. Međutim i te stare bande su preopterećene ovim talasom izbeglica, pa u novi poslovni model krijumčarenja ljudima ulaze druge kriminalne bande s istoka. Prema proceni šefa Europola Roba Vejnvrjata, ove godine je u biznis s krijumčarenjem ljudi bilo involvirano oko 30.000 kriminalaca. Europol ove godine već obrađuje 1.400 slučajeva za koje se sumnja da su vezi sa tom vrstom kriminala", piše Kurir i dodaje da „kriminalisti polaze od toga da u tragediju s mrtvim izbeglicama u kamionu nisu bili uključeni profesionalci, jer se jednoj profesionalnoj kriminalnoj bandi ne bi moglo desiti da im se izbeglice uguše. A, i da im se dogodilo, oni bi sakrili kamion", piše austrijski Kurir.