Posao je posao – i sa Lukašenkom | Politika | DW | 24.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Sankcije

Posao je posao – i sa Lukašenkom

Bez obzira na nasilje nad demonstrantima u Belorusiji, nemačke firme i dalje posluju s tamošnjim državnim preduzećima. Spisak takvih firmi je dugačak, a sve tvrde da se „strogo pridržavaju“ svih propisa o sankcijama.

Protest u Bohumu ispred sedišta firme „Ajkhof“

Protest u Bohumu ispred sedišta firme „Ajkhof“

Nemačka firma „Ajkhof“ (Eickhoff) proizvodi opremu za rudnike i izvozi svoje proizvode širom sveta, od Australije, do Rusije. Jedan od partnera je i firma „Belaruskali“, jedan od najvećih prerađivača kalijumskih đubriva u čitavom svetu. Ta firma je državni gigant Belorusije, iz Soligorska. Zapošljava više od 16.000 ljudi i jedan je od najvažnijih izvora prihoda režima u Minsku.

Kako navodi nemačka firma, ona isporučuje opremu „Beloruskaliju“ još od 1975, „nezavisno od političkih pozicija u toj zemlji“. Oprema je, naime, odlazila i dok je to bio Sovjetski Savez, baš kao što se izvozi i danas, kada uz pomoć te fabrike Aleksandar Lukašenko održava svoj režim u životu.

-pročitajte još: Nagrada Saharov beloruskoj opoziciji

Zbog toga se pred sedištem firme „Ajkhof“ u Bohumu, na zapadu Nemačke, ovog oktobra okupila grupa demonstranata s belo-crveno-belim zastavama Belorusije. Tražili su od nemačke firme da prekine isporuke opreme „Belaruskaliju“ i na taj način iskaže solidarnost sa radnicima beloruskog preduzeća koji u Soligorsku štrajkuju protiv tamošnjeg režima.

Evropska unija je prošle nedelje odlučila da uvede ekonomske sankcije Belorusiji, a one će se odnositi i na firme koje podržavaju Lukašenka. Koje firme će tačno biti pogođene, to još nije objavljeno, ali smisao odluke je jasan: preduzeća iz EU ne smeju da pomažu opstanak Lukašenkovog režima.

„Bar odložite isporuke“

Neki radnici „Belaruskalija“ štrajkuju još od izborne prevare i samozvane pobede Lukašenka u toj zemlji sredinom avgusta. Sada traže i da se okonča nasilje nad demonstrantima. Uprava beloruske firme odgovorila je ukidanjem premija, a nakon što se štrajk nastavio, pozvala je policiju da uhapsi demonstrante. Ipak, još uvek osamdesetak radnika „Beloruskalija“ štrajkuju, tvrdi portparol štrajkačkog odbora Gleb Sandros, koji je trenutno u inostranstvu.

Upravo on je pokušao da se obrati stranim partnerima „Belaruskalija“, između ostalog i nemačkom „Ajkhofu“. Još u septembru je njihovu upravu pisanim putem obavestio o represiji prema štrajkačima: „Mi ne tražimo od vas da prekršite ugovore, već da odložite isporuke za dva, tri meseca, dok ne prestane represija protiv nas“, navodi se u Sandrosovom pismu.

Radnici firme „Beloruskali“ ispred ulaza u upravu preduzeća u avgustu 2020.

Radnici firme „Beloruskali“ ispred ulaza u upravu preduzeća u avgustu 2020.

Nekoliko dana kasnije, firmi „Ajkhof“ pismo su poslali i građani Belorusije koji žive u Nemačkoj. S obzirom na to da im nije odgovoreno, okupili su se pred sedištem u Bohumu i upravi preduzeća predali novo pismo sa zahtevima. Nešto kasnije je pred okupljene ipak izašao direktor firme Ulf Ahenbah. „Rekao nam je da on lično podržava demokratski pokret u Belorusiji, ali posao je posao, i takvi problemi moraju da se rešavaju na političkom nivou“, prenosi jedna od učesnica protesta, Elizabeth Čigrin.

U pisanom odgovoru uprave firme „Ajkhof“ demonstrantima tvrdi se i da obustavljanje isporuke opreme „Belaruskaliju“ neće imati većeg uticaja na poslovanje beloruske firme, ali bi moglo da ima posledice po bezbednost rudara pod zemljom i na prihod ljudi koji tamo rade. Beloruski štrajkač, Gleb Sandros, te tvrdnje naziva „glupostima“, ali nemačka firma novinarima DW nije želela detaljnije da obrazloži svoje tvrdnje.

-pročitajte još: Alternativna beloruska ambasada u Berlinu

„Strogo se držimo svih propisa“

Istini za volju, treba reći da je tvrtka „Ajkhof“ jedina u Nemačkoj koja je uopšte odgovorila Belorusima koji žive u Nemačkoj i koji su protestovali zbog sudbine svojih zemljaka, kaže Anton Malkin. On je, zajedno s ostalima, zamolio više od 30 nemačkih firmi da prestanu da sarađuju s državnim firmama u Belorusiji. Među njima su i veliki koncerni poput „Bajera“, „Simensa“, „Dajmlera“ ili „Komercbanke“.

Tek na upit novinara DW iz uprave „Komercbanke“ stiglo objašnjenje da oni u Belorusiji samo prate poslovanje nemačkih, odnosno firmi iz EU koje izvoze u tu zemlju. „Svi poslovi u Belorusiji podležu strogoj proveri svakog pojedinog slučaja“, navodi se u saopštenju nemačke banke. I iz „Simensa“ nam poručuju da „pažljivo“ prate razvoj događanja u Belorusiji. I iako ne žele da otkriju poslovne partnere u toj zemlji, ukazuju da je reč o „ugovornim obavezama u Belorusiji koje se odnose na razvoj infrastrukture te zemlje, a na dobrobit tamošnjeg stanovništva“. I iz „Dajmlera“ su odgovorili da se taj koncern „pridržava svih sankcija i embarga protiv Belorusije“.

Činjenica je i da je Nemačka jedna od četiri najvažnija trgovinska partnera Belorusije. Prema zvaničnim statistikama te zemlje, 2019. je ukupan obim uvoza iz Nemačke iznosio oko 1,5 milijardi evra, objavio je državni zavod „Belstat“. Tamo se najviše izvozi tehnička oprema, hemijski proizvodi, vozila i plastična masa.

Protesti nisu dobri za posao

Ipak, i predsednik Povereništva za istok nemačke privrede Oliver Hermes u saopštenju piše da „sa zabrinutošću gleda na to što su politički sukobi u Belorusiji već doveli do velikog pogoršanja poslovnih okolnosti“. „Za Belorusiju je hitan zadatak da brzo pronađe političko rešenje koje bi okončalo te sukobe, a kako bi se preduzeli koraci kod lokalnih firmi i međunarodnih investitora protiv trajnog gubitka poverenja.“

Oliver Hermes: Hitno pronaći političko rešenje

Oliver Hermes: Hitno pronaći političko rešenje

Ipak, na pitanje kako komentariše to što nemačke firme i pod takvim okolnostima nastavljaju saradnju s preduzećima u Belorusiji, čak i onima u državnom vlasništvu, Hermes odgovara da „ne može da komentariše poslovne odluke“ tih firmi. Ni šef predstavništva nemačke privrede u Belorusiji, Vladimir Augustinski nije želeo da izense svoj stav.

Beloruski aktivisti su još dva puta dolazili da protestuju pred firmom „Ajkhof“ kako bi je privoleli da promeni poslovnu odluku – ali reakcije nije bilo. U međuvremenu su organizovani protesti i pred centralama drugih nemačkih preduzeća koja sarađuju s Belorusijom. A takvih u stvari mnogo: na primer, firma „Hauni mašinenbau“ iz Hamburga, kao jedna od vodećih firmi za mašine u duvanskoj industriji, svoje mašine šalje i beloruskoj državnoj tvrtki „Neman“ u Grodnom. Ni ona nije odgovorila na pisma i zahteve demonstranata, a na pitanje novinara samo je navedeno da se „strogo pridržavaju“ nacionalnih propisa i međunarodnih odredbi o sankcijama, i da „to važi i za naše poslove u Belorusiji“.

Ko da im to naredi?

U međuvremenu se i iz nemačkog krovnog udruženja sindikata čuo poziv na protest solidarnosti s demonstrantima u Belorusiji i zahtev da nemačke i firme iz EU prestanu da sarađuju s preduzećima u Belorusiji. Ali iako mnogi izražavaju solidarnost s građanima Belorusije, odaziv je slab. Pre svega je važno zaraditi novac i zadrži svoje radno mesto.

Zato i učesnica protesta Elizabeth Čigrin smatra da nešto može da se promeni samo ako i u EU i u Nemačkoj „komanda dođe odozgo“: „Ako Nemačka na političkom nivou objavi da više neće biti izvoza u Belorusiju jer se tamo krše ljudska prava, onda će i firmama biti lakše da obustave isporuke.“ Ali već se nebrojeno puta pokazalo: „posao je posao“. A i teško je setiti se slučaja u istoriji kada su ekonomske sankcije zaista i dovele do bitnije promene politike u nekoj zemlji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama