Poruke civilnog društva važne za Berlinski proces

O aktivnostima organizacija civilnog društva u javnosti se zna relativno malo. Pažnja medija usredsređena je na političke učesnike zapadnobalkanskog samita koji se održava ovog četvrtka (3.11.) u sklopu tzv. „Berlinskog procesa“, tim pre što će na njemu biti potpisano nekoliko važnih sporazuma koji bi čitav proces mogli da pomere još jedan korak u smeru jednog od najvažnijeg cilja „Balkanskog procesa“, a to je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta i snažnije integracija čitavog regiona.

Civilno društvo igra važnu ulogu u donošenju političkih odluka

No, mnogi od političkih uspeha „Berlinskog procesa“ koji je pokrenut 2014, poput mreže mladih zapadnog Balkana RYCO, svoje korene imaju u aktivnostima organizacija civilnog društva. Njihovi predstavnici redovno se okupljaju uoči održavanja sastanaka na vrhu zemalja zapadnog Balkana. Tako su i ove godine u Berlinu dva dana uoči održavanja samog samita, predstavnici organizacija iz regiona na Forumu civilnog društva raspravljali o ciljevima i predlozima koji bi trebalo da budu implementirani u budućnosti.

Jedan od gostiju skupa, predstavnik nemačke vlade za zapadni Balkan Manuel Zaracin, smatra da bez aktivnosti organizacija civilnog društva mnoge važne odluke na političkom nivou nikada ne bi ugledale svetlo dana. „Ono što ne bi trebalo potceniti jeste, prvo, da bez kritičkog civilnog društva u regionu, put zemalja regiona ka EU verovatno nikada neće biti uspešan. Isto tako trebalo bi reći da je, barem za moj rad, ali i za rad Evropske unije i mnogih drugih kolega, veoma važan protok povratnih informacija i utisaka o znanju i iskustvu koje dobijamo od civilnog društva“, rekao je Saracin za DW na marginama skupa koji su u sklopu „Berlinskog procesa“ organizovali Aspen-institut i Društvo za jugoistočnu Evropu.

Zelena i energetska agenda visoko na listi prioriteta

Zaracin je učestvovao na podijumskoj diskusiji na temu „EU-integracije u senci promenjenog geopolitičkog okruženja“. I tu je, kako smatra, važan impuls s najnovijeg zapadnobalkanskog samita na kojem će biti potpisani ugovori o međusobnom priznavanju ličnih karata, kao fakultetskih i stručnih diploma. Dalje bi trebalo raditi, i to posebno u svetlu aktuelne energetske krize, na jačanju saradnje u regionu i na tom području. Pritom će, kako obećao Zaracin, Berlin i Brisel, posebno pomagati kada je reč o predstojećoj zimi.

Jedan od proklamovanih ciljeva „Berlinskog procesa“ jeste i reforma energetskog tržišta na zapadnom Balkanu koje je još uvek zavisno od fosilnih goriva. Zelena agenda se zato nalazi veoma visoko na spisku zahteva koje je ovogodišnji forum civilnih društava poslao na adresu donosilaca odluka. Među zahtevima se posebno ističe energetska tranzicija, zaštita životne sredine, te borba protiv klimatskih promena.

Borba protiv korupcije mora i dalje biti prioritet

Jedan od predloga odnosi se i na EU-integracije zemalja zapadnog Balkana koje sve redom teže članstvu u Evropskoj uniji. Kao jedan od glavnih elementa u približavanju tom cilju navedena je i pojačana borba protiv korupcije. Poslanica stranke Zeleni u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon-Taubadel već godinama je angažovana u regionu i svesna je da se na tom području još mnogo toga mora uraditi. Ona tu ne isključuje i sredstva prisile.

„Mi moramo da ulažemo u institucije i ne popuštamo u borbi protiv korupcije. Ovde se, na žalost, nije mnogo toga promenilo na bolje. EU ovde mora da zahteva više. A ako se reforme ne sprovedu, tada će se, u krajnjem slučaju, sredstva ponovo morati da se uskrate. Ali to se trenutno ne primenjuje“, kaže Kramon-Taubadel za DW.

Raditi na medijskoj pismenosti

Među političke preporuke skupa, pored zelene agende i EU.integracija, spadaju i impulsi u smeru poboljšanja infrastrukture, kao i plan za poboljšanje medijske pismenosti, pogotovo kod mladih. Adelhajd Fajlke, šefica programa za Evropu Dojče velea, je, učestvujući na panelu pod nazivom „Informacioni poremećaji na zapadnom Balkanu“, izjavila da bi u regionu i dalje trebalo raditi na tome da se pojača medijska pismenost, naročito kod mladih.

„Kao prvo, mi ovde imamo uplitanje politike u medije. Imamo koncentraciju medija u rukama nekolicine i imamo veliku neizvesnost među stanovništvom koja je uzrokovana činjenicom da se velika količina informacija jednostavno širi, tako da je teško utvrditi što je ispravno, a šta pogrešno. Zato je veoma važno da i politički proces ceni zaštitu, očuvanje i podršku ovog važnog stuba demokratije, medija i slobode štampe“, zaključuje Fajlke.

Manuel Zaracin smatra da je uloga organizacija civilnog društva već sada važan faktor u sklopu „Berlinskog procesa“, ali da bi trebalo da postane još važnija. „Verujem da je konkretan angažman civilnog društva u ’Berlinskom procesu’ veoma važan, ali isto tako smatram da može da postane još konkretniji i bolji.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.