Poruka Srbiji sa Kipra

Poslednjih godina zemlje koje su preuzimale rotirajuće predsedavanje EU, počev od Švedske, preko Španije, ali i Belgije, Mađarske i Poljske, među svoje prioritete ubrajale i nastavak proširenja Unije. Danska, koja je upravo završila svoj šetomesečni mandat na čelu EU, među šest najvažnijih rezultata svog predsedavanja navela je upravo polje evrointegracija, davanje kandidatskog statusa Srbiji i početak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom:

„Tokom danskog predsedavanja mnogo pažnje smo posvetili evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana iako smo u EU imali unutrašnju krizu i probleme“, smatra danski ministra za evropska pitanja, Nikolaj Vamen:

„Ne treba zaboraviti da je birajući put demokratije, reformi i mira Zapadni Balkan izabrao evropski način. U pitanju je istorijska stvar. Ovaj deo sveta može u budućnosti zauvek da ostavi iza sebe problematičnu prošlost, ispunjenu ratovima i nasiljem i susedskim odnosima kakvi nikada neće biti deo EU.“

Zapadni Balkan među prioritetima Kipra

Kipar, koji je 1. jula preuzeo predsedavanje EU, kaže da će njihov moto u narednih šest meseci biti kretanje ka boljoj Evropi, Evropi koja će odgovoriti na potrebe svojih građana, ali i imati odgovarajuću ulogu u svetu. Svesni da u ovom trenutku klima nije najbolja ni u EU, ali ni na Kipru, iz Nikozije poručuju da ih to, kao ni činjenica da je u pitanju mala, jedna od najmlađih i članica EU koja po prvi put predsedava EU, neće omesti da ovo predsedavanje obave na pristojan, skroman ali ambiciozan način. Tako se među prioritetima predsedavanja koje je Kipar izložio u Briselu, pored sve prisutne teme izlaska iz ekonomske krize, našao i nastavak agende proširenja. On bi trebalo da bude zasnovan na zaslugama zemalja zainteresovanih za članstvo, striktnoj uslovljenosti, ali i razvoju:

„Island i Zapadni Balkan biće prioriteti za šestomesečno predsedavanje Kipra. Radićemo na već dogovorenoj Mapi puta i nadamo se da ćemo u decembru ostaviti unapređene dosijee za svaku od zemalja kandidata“, kaže za DW Joanis Kasulidis, nekadašnji ministar spoljnih poslova Kipra i član Evropskog parlamenta.

Suočavanje sa greškama put napred za Srbiju

Tako se do kraja kiparskog predsedavanja očekuje da BiH ispuni uslove iz Mape puta dogovorena tokom dijaloga na visokom nivou i od decembra dođe u situaciju da podnese verodostojan zahtev za kandidatski status. Crna Gora bi do decembra trebalo da prođe opsežnu dubinsku kontrolu, sa fokusom na vladavini prava, o čemu bi izveštaj trebalo da se Savetu EU podnese do kraja godine. Kada su evrointegracije Kosova u pitanju, zvanična Nikozija, koja nije priznala nezavisnost Kosova, kaže da će se tim pitanjem baviti kroz postojeći evropski radni okvir, bez uticaja nacionalne agende i uz opšte prihvaćen statusno neutralan pristup EU. Na pitanje kako se iz ugla Kipra vidi nova vlast u Beogradu, Kasulidis kaže da je izjavom predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, kojom on negira genocid u Srebrenici, napravljen korak u nazad:

„Nadam se da je to samo jedna prepreka na putu Srbije, jer govoreći iz iskustava moje zemlje i problema koje Kipar ima sa Turskom, ali i iskustva Nemačke i Francuske , koje su napravile ono što je danas EU, suočavanje sa greškama je najbolji način da se ide napred, a ne njihovo negiranje ili ubeđenje da greške nisu ni postojale“, zaključuje Kasulidis u razgovoru za DW.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković