Porodica Džafar, Angela Merkel i bekstvo iz Sirije | Evropa | DW | 28.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Migracije

Porodica Džafar, Angela Merkel i bekstvo iz Sirije

Kada je 2015. godine Nemačku preplavio talas izbeglica, kancelarka Angela Merkel je obećala: „Uspećemo“. Za porodicu Džafar iz Sirije to je postao životni zadatak.

„Jao tata, prestani da nas blamiraš“. Rema (11) i Rošen (12) okreću očima dok njihov otac Mohamed Džafar (44) hvali nemačku pop-muziku. „Šta mogu kad volim Nenu i ’99 Luftballons’“, kaže dok njegove ćerke radije plešu uz TikTok i britanski pop.

Kada je Mohamed pre pet godina sa suprugom Rokom (33) i dve ćerke pred borbama u Alepu i preko Balkanske rute pobegao u Berlin, nije razumeo o čemu to Nena peva. Kao i milion njegovih sunarodnika i Mohamed je za svoju decu hteo bolju budućnost.

Kancelarka Angela Merkel je u toj istorijskoj vanrednoj situaciji Nemcima, izbeglicama, ali verovatno i samoj sebi rekla: „Uspećemo“ (Wir schaffen das). To je poruka koja porodicu Džafer do dan-danas pokreće, ali ih i dovodi do njihovih sopstvenih granica.

-pročitajte još: Merkel je rekla „Uspećemo“ – a pet godina kasnije…

„Školu, auto i malog brata…“

Džafarove smo prvi put posetili pre četiri godine. Tada osmogodišnja Rošen počela je da se privikava na život u Nemačkoj, a jezik je savladala dovoljno dobro da prevodi za roditelje. Tada je rekla da želi da se njeni roditelji snađu i da napokon budu srećni. U poruci kancelarki Merkel rekla je i ovo: „Želim da moji roditelji pohađaju školu, da imamo kuću i automobil, i da dobijemo malog brata“.

Danas Rošen pohađa gimnaziju, priča o sve samim peticama i želji da studira medicinu. Matematika joj je omiljeni predmet. I želja za malim bratom se ispunila. I ne samo bratom. Porodica Džafar postaje sve veća. Prvo se rodio Rihard, a zatim i Matilda.

Rema (levo) i Ročen u parku u Berlinu

Rema (levo) i Ročen u parku u Berlinu

Rihard je već dobio mesto u vrtiću, a i Matilda je na spisku. Mohamed kaže da je to važno kako bi deca dovoljno rano počela da govore njemački. Roditelji zbog dece i kod kuće govore nemački.

Pet godina u izbegličkom smeštaju

Ali i pet godina nakon dolaska u Nemačku Džafarovi žive u izbegličkom smeštaju u 40 kvadrata. Premalo za danas šestočlanu porodicu. Deca pišu zadatke na podu. Ali izdrži se, jer povratak u Siriju nije alternativa.

Najgore je, kako kažu, izaći na kraj s tristotinak stanovnika izbegličkog smeštaja. Krade se i uništava. Noću se teško spava, jer drugi prave buku. „Neizdrživo je. Mnogi ne znaju da se ponašaju. Neki put bi bolje bilo spavati na ulici“, pričaju deca. Potraga za stanom do sada nije bila uspešna. „Ko će dati stan izbeglici u potrazi za poslom s četvoro dece“, kaže Mohamed.

Pritom je Mohamed već imao jedno radno mesto. Prošle godine je, nakon osnovnog kursa nemačkog, dobio posao u jednoj građevinskoj firmi. „To je bilo super, prvi posao u Nemačkoj“, kaže Mohamed, po zanimanju inače instalater. Ali onda je oboleo od hepatitisa B i dobio otkaz. Nakon toga je završio za vozača autobusa i sada čeka posao.

Mohamad u vreme kad je radio na građevini

Mohamad u vreme kad je radio na građevini

Ali više od otkaza Džafarove pogađa otvoreno neprijateljstvo. Roku je pre nekoliko dana jedna starija žena u autobusu napala i vikala da bi trebalo da se vrati odakle je došla. Ispred njihovog smještaja održavali su se i protesti s porukama „Stranci napolje!“ Policija je štitila ulaz u smeštaj, ali porodica Džafar živi u strahu.

Neizvesnost je najgora

Ipak, Mohamed je optimista: „Za decu stvari idu dobro“. Rošen je u gimnaziji pronašla prijatelje, a Rema želi da postane predsednica odeljenske zajednice. I pred ostatkom porodice vežba svoj govor: „Slušaću vas i pomagati vam kad imate probleme. Miriću vas kad se svađate“. Porodica ponosno aplaudira.

Majka Roka od jeseni ponovno ide na kurs nemačkog, a oca su primili u lokalni biljar-klub i to bez članarine. „Zato što sam dobar igrač“, kaže.

Domaći se radi na podu

Domaći se radi na podu

Porodica Džafer je dakle integrisana? „Uspela je“, kako to kaže kancelarka? Mohamed i Roka se gledaju i ćute. Ured za strance produžio im je boravišne dozvole za dve godine i oduzeo im izbegličke pasoše. Niko ne zna šta to znači.

Roka napokon odgovara: „Mi još nismo u potpunosti ovde, u Nemačkoj. U najboljem slučaju napola. Stambena situacija nam je loša, a još gore je to što ne znamo da li će nas u jednom trenutku proterati. Mohamed zbog toga ima noćne more. Tek kad dobijemo neograničeno pravo boravka, moći ćemo da kažemo da smo stvarno ovde“, kaže kroz suze. Teško je uvek ostati pozitivan.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android