Porez na dodatu vrednost za tri odsto veci u Nemackoj

Porez na dodatu vrednost ili mervertštojer kakao kažu Nemci, je porez od kojeg ministarstvo finansija ubire godišnje 150 milijardi evra. Poznato je da svako ko nešto kupi mora ovaj porez i da plati. Nemačke firme takodje plaćaju pomenuti porez, ali im ga poreske uprave kasnije nadoknadjuju i delimično vraćaju. U stvari oporezuje se novostvorena vrednost, odnosno razlika nastal izmedju kupovne i prodajne cene robe.

Ali mogućnost da se vrati deo novca dobijenog od poreza na dodatu vrednost ne koriste samo oni koji prodaju i kupuju, već i oni koji žele izigrati državu. Država biva oštećena i takozvanim radom na crno. Često prilikom sklapanja nekog ugovora sa nekom zanatskom firmom, sa druge strane sledi pitanje, da li ćemo ovo obaviti sa ili bez računa? To konkretno znači da li će biti uračunat porez ilči će račun biti izdat na crno, davanjem novca na ruku. Zato priliko svakog povećanja poreza na dodatu vrednost, rad na crno postaje još atraktivniji, kaže nemački ministar finansija Peter Štajnbruk:

»Ostajem pri stavu da povećanje poreza za tri odsto, o čemu mnogi polemišu, predstavlja smanjenje izdataka za nemačko stanovništvo. I strukturalne reforme koje preduzima nemačka Vlada za mene nemaju alternativu.»

Državi je potreban novac i to je uvek bio osnovni motiv za povećanje poreza na dodatu vrednost. Tako je za vreme kancelara Helmuta Kola ovaj porez 1998e povećan sa 15 na 16 odsto. Povećanje poreza za samo 1 odsto državnoj kasi donosi i do 8 milijardi evra. Tako da sa povećanjem poreza od tri odsto, država računa sa ubiranjem više od 20 milijardi evra. Zato prilikom povišenja ovog poreza o čemu odlučuje Bundestag na predlog nemačke Vlade, ruke trljaju i ministri nemačkih saveznih zemalja. Polovina se sliva i u njihove budžete.

Porez na promet ima dve kategorije: opšti porez koji je sada umesto 16, 19 odsto i takozvani umereni porez od 7 odsto. Daleko najveći deo prometa podleže takozvanom opštem porezu. Kada neko kupuje auto, pantalone ili kompjuter, na izloženu cenu mu se mora uračunati 19 odsto. Za odredjenu robu, kao što su životne namirnice, javbni saobraćaj i umetnička dela, primenjuju se takozvani umereni porezi. Ali granica izmedju roba koja se oporezuje sa 19 odsto, odnosno 7 odsto vrlo je nejasna. Tako na primer, prilikom kupovine cveća ili hrane za životinje, primenjuje se povoljan porez od 7 odsto, dok se recimo na kupovinu dečjih pelena primenjuje porez od najnovijih 19 odsto. Za porodice sa dvoje ili više dece to je naravno veoma važna stavka. Povoljna poreska stopa primenjuje se i na kupovini medicinske opreme, za one koji su nepokretni ili imaju problema sa sluhom ili srcem. Povećanje poreza kod mnogih potrošača dovešće do smanjenja pojedinih roba i potreba.