Pored štednje Grčkoj neophodan i privredni rast
22. jun 2011.
„S jedne strane Nemci se žale samo plaćamo, plaćamo i plaćamo, a sa druge Grci imaju osećanje da samo štede, štede i štede i ne znaju kako će se sve završiti. Od presudnog značaja jeste da se novac uloži u projekte kojima će se obezbediti privredni rast, jer će bar deo krize Grci moći da reše samo na taj način. Potrebna su privatna ulaganja i za njih bi trebalo da jamči Evropska unija.
Neshvatljivo je da Međunarodni monetarni fond pozajmljuje Grčkoj novac sa kamatom od tri i po procenta, a kamata na evropske kredite je pet odsto. Neophodno je zemlji otvoriti perspektivu rasta.Samo u kombinaciji angažovanja privatnih poverilaca i privrednog rasta pojaviće se svetlo na kraju tunela – kako za građane zemalja koje pružaju pomoć, tako i za Grke koji su trenutno krajnje nesigurni.
Predviđeno je da se tamo uštedi 120 milijardi evra - u poređenju sa Nemačkom to je trećina njenog budžeta. Znači, bilo bi potrebno uštedeti svaki treći evro koji troši nemačka država. To je jako mnogo, od građana se traže velika odricanja i oni moraju ugledati svetlo na kraju tunela“.
Reprogramiranje grčkog duga neizbežno
O mogućnosti da privatni poverioci preuzmu deo tereta Lambsdorf je rekao: „Van evrozone su dve članice Evropske unije kojima MMF pomaže da izađu iz dugova – to su Mađarska i Letonija. I tamo se pojavio problem refinansiranja državnih obveznica i tamo su u njegovom rešavanju učestvovale banke. Obveznice su zamenjene za obveznice iste vrednosti, ali sa dužim rokom otplate. Mislim da će takva inicijativa biti pokrenuta i u slučaju Grčke, o svemu tome se trenutno još diskutuje“.
Najzad, o mogućnosti reprogramiranja grčkog duga Aleksandar Lambsdorf kaže: „Mislim da je to neizbežno, ali su potrebni oprez i umerenost. Nema u istoriji primera šta se događa kada zemlja u okviru jedne monetarne unije proglasi bankrot. To bi imalo posledice po banke u Nemačkoj, naročito u Francuskoj, ali čak i u SAD. Tokom nedavne posete kancelarke Angele Merkel Vašingtonu predsednik Obama molio je da se ne oteže sa spasavanjem Grčke. Haotičan državni bankrot imao bi nesagledive posledice po međunarodno finansijsko tržište“.
Autori: P. Kapern / N. Briski
Odgovorni urednik: I. Đerković