Poraz politike Angele Merkel?

Angela Merkel se, čini se, nalazi pred ruševinama nakon grčkog „ne“ programu štednje evropskih institucija. Mesecima je nemačka kancelarka bila angažovana na sprečavanju grčkog državnog bankrota na taj način što je Evropska unija svoju finansijsku pomoć Atini „vezala uz sprovođenje reformi u Grčkoj“.

„Pomoć za reforme“ – tako je glasio slogan Angele Merkel koji su podržali šefovi država i vlada 18 zemalja članica evrozone – svi sa izuzetkom Grčke. Tamo je politika spasavanja evra Angele Merkel važila i još uvek važi kao – poniženje.

Dugotrajno, ali uspešno

Da li je evropsko-politički kurs Angele Merkel bio samo odlaganje stečaja? I da li je spremnost na stalno nove pregovaračke runde u stvari bio samo odraz političke slabosti? Ne, naprotiv. Upravo je potraga za održivim kompromisima na nivou Evropske unije „slabost“ koja je omogućila više od 60 godina uspešne integracije.

Nesporno je da je Evropska unija proizvod stalnih kriza, bankrota, pa i skandala. Nesporno je i da je grčka dužnička kriza zasenila celokupnu kriznu diplomatiju koju je Evropska unija do tada poznavala.

Ali ni grčka kriza ne menja ništa kada je reč o temeljnom načelu po kome je Evropa uspešna samo zajednički – ili uopšte nije uspešna. „Gde ima volje, ima i načina“, rekla je kancelarka uoči referenduma. Sada bi trebalo podsetiti da je vera u to da će Evropa i u (naizgled) beskonačnim pregovorima uspeti da pronađe rešenje koje će podržati svi, onaj „lepak“ koji je drži na okupu. To važi i onda kad je u „igri“, kao što je ovoga puta slučaj, veoma mnogo novca.

Da li je tuba sa lepkom sada u slučaju Grčke odjednom prazna? Za mnoge je kucnuo „nulti“ čas evro-krize – čas u kojem Angela Merkel mora jasno da kaže da li evropska pravila važe ili ne važe.

To je suviše pojednostavljeni pogled na stvari. Pa čak i ako su grčke vlade u prošlosti zaslužne za najspektakularnije kršenje zajedničkih pravila Evropske unije, one nisu ni blizu jedini akteri koji su ta pravila prekršili. Evropi su potrebna pravila, a tek zajedničkoj valuti je potrebno veoma mnogo, veoma dobrih pravila. I baš kao što su joj potrebna pravila, tako joj je potreban i evropski duh – duh koji želi razumevanje tamo gde je ono teško zamislivo.

Beskonačno strpljenje

Dakle – pregovori po svaku cenu? Taj apel ne sme da predstavlja dozvolu za vođenje neodgovorne politike, bez cilja i razuma, ali jeste opomena za sve one koji čeznu za brzim rešenjima za grčku kaljugu. Put izlaska iz političkog ćorsokaka biće težak i čini se da su za to potrebni „mali koraci“ – u smislu politike koju zagovara Merkel. Evropska briga jednih za druge i međusobna popustljivost, takođe su deo „genetike“ evro-zone, baš kao pridržavanje načela, odnosno zajednica prava.

U vremenima u kojima se finansijski radi o odluci „sve ili ništa“, to nije ni popularno, niti politički atraktivno. Ali jeste sastavni deo istorijske istine evropskog projekta, koji je bio uspešan uvek onda kada se odstupilo od jasnog kursa.

Evropa je potrebna Grčkoj, Grčka je potrebna Evropi – u tom duhu trebalo bi pokrenuti nove pregovore. Ali pre nego što oni počnu, obe strane trebalo bi da imaju toliko hrabrosti da priznaju sopstvene pregovaračke greške. Sastavni deo hrabrosti je priznavanje sopstvenih slabosti i to na obe strane. To je jedina mogućnost da, nakon višemesečnih nesrećnih pregovora, konačno opet počne da deluje onaj evropski lepak, koji je i do sada držao na okupu projekat zvani Evropa. A taj lepak se zove: spremnost na kompromis.