1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

„Populaciona politika“ na nemački način

4. april 2018.

U Nemačkoj se ponovo rađa više dece. To ima veze sa brojem migranata, ali i sa „populacionom politikom“ – premda je u Nemačkoj takva fraza nepoznata. Plaćeno odsustvo za roditelje i mesta u vrtićima igraju važnu ulogu.

https://p.dw.com/p/2vPb1
Mesto u vrtiću je važno za buduće roditeljeFoto: picture-alliance/dpa/S. Kahnert

Savezni zavod za statistiku je prošle sedmice preneo da je u Nemačkoj 2016. Rođeno gotovo 800.000 dece, sedam odsto više nego 2015. Broj dece po ženskoj osobi se povećao na 1,59 (2016. je iznosio 1,5) i najviši je u poslednje 43 godine. Natalitet se jeste povećao zbog povećanja broja strankinja u Nemačkoj, ali je i među samim Nemicama porastao sa 1,43 na 1,46 dece po ženi.

U poslednjih deset godina nemačka vlada je donela mere sa ciljem da se podstakne povećanje nataliteta. U njih spada i isplata dve trećine punog iznosa plate za roditelja koji u prvoj godini deteta reši da odsustvuje sa posla. Zapravo, oba roditelja imaju pravo na 14 meseci odsustva ukupno, ali jedan sme odsustvovati najviše 12. Moguće je, recimo, da oba roditelja odsustvuju plaćeno po sedam meseci.

Takođe, roditelji imaju pravo da sa detetom budu do tri godine, s tim da druge dve godine odsustva nisu plaćene. Osim toga, zakonom se garantuje mesto u jaslicama za dete kada napuni godinu dana. Broj mesta se povećao u nekim regionima, ali je to još uvek problem na gusto naseljenim područjima.

Fleksibilno planiranje – važan faktor

Teško je proceniti u kojoj meri je vladina politika doprinela povećanju nataliteta. Na to povećanje utiču različiti faktori. Jedan od njih je, recimo, nemački privredni bum. Stručnjaci koji hoće da dokažu da su vladine mere bile odlučujuće moraju da budu kreativni.

 - pročitajte još: Pare za porodilje na brodu koji tone

Sebastijan Klizener sa instituta za demografska istraživanja „Maks Plank“ uporedio je stopu nataliteta na malom nemačkom govornom području u istočnoj Belgiji sa stopom nataliteta u Nemačkoj: „Pokušali smo da ustanovimo koliko porodica sa decom je obuhvaćeno novom politikom vlade i ustanovili smo da je među njima stopa nataliteta slična onoj među građanima koji govore nemački i flamanski. Smatramo da je porodična politika važna i da njome može da se protumači stopa nataliteta u susednim zemljama kao što su Belgija i Danska.“

Istraživanje je pokazalo i da je roditeljsko odsustvo sa posla važan faktor. Za vreme starog modela, majke su obično bile te koje su starale o deci kod kuće – često i zbog toga što su manje zarađivale. Sada roditelji imaju pravo na dve trećine dohotka kada su na roditeljskom odsustvu. To je inače izvedeno iz švedskog modela.

Takav sistem omogućava roditeljima da budu fleksibilni u planiranju života po rođenju deteta. Livija Olah koja predaje demografiju na Univerzitetu u Stokholmu za DW kaže: „To je vrlo važno kada dođe vreme da se razmišlja o tome da li da se rađa i drugo dete.“

Premalo mesta u jaslicama

„No, roditeljsko odsustvo nije dovoljan podsticaj ako po njegovom isteku ne postoje dobro razrađeni načini za dalje staranje o deci“, kaže demograf Klizener. „To je bio veliki problem u Nemačkoj u prvim godinama po uvođenju reforme, jer u mnogim regionima jednostavno nije bilo mesta u jaslicama.“

 - pročitajte još: „Opstanak“ – Srbija protiv bele kuge

Poređenja radi, situacija u Francuskoj pokazuje koliko je vrtićko staranje o deci važan faktor za stopu nataliteta. Francuska ima najvišu stopu nataliteta u Evropi a pri tome bitno kraći period porodiljskog odsustva sa radnog mesta – samo šest sedmica pre, i deset sedmica po rođenju. U Francuskoj je politika više fokusirana na institucionalno staranje o deci i nije neobično da roditelji svoje dete ostavljaju u jaslicama samo nekoliko meseci posle rođenja.

Tržište rada je problematično

Čini se da je u Nemačkoj glavna prepreka većem porastu nataliteta – ustrojstvo na tržištu rada. U ovoj zemlji se na rađanje dece uglavnom gleda kao na nešto što uništava karijeru žena. Zakonske odredbe koje su omogućile da žene odgajaju decu uz skraćeno radno vreme bile su dobrodošla promena, ali kritičari zameraju da je tržište rada ostalo vrlo rigidno. Mnoge firme još uvek odbijaju da dozvole zaposlenima da rade od kuće ili sa skraćenim radnim vremenom.

Privreda će profitirati samo ako više poslodavaca promeni stav i postane naklonjenije porodici kaže Livija Olah: „Ima mnogo vrsta poslova koji mogu da se rade od kuće ili sa fleksibilnim  radnim vremenom i nema razloga da ostanemo privrženi rigidnim strukturama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android