Pooštrene sankcije protiv Irana i Sirije

Zabranjuje se ulazak u Evropsku uniju za još 12 sirijskih rukovodećih osoba, a sa 11 kompanija Unija će obustaviti poslovanje. To se odnosi i na finansijski sektor. Evropska unija na taj način želi da privoli sirijskog predsjednika Bašara al Asada da prestane sa represijom protiv opozicionog pokreta u toj zemlji.

U slučaju Irana, 180 osoba i kompanija stavljeno je na crnu listu EU. Ministri spoljnih poslova su tako reagovali zbog izvještaja Međunarodne agencije za atomsku energiju o iranskom nuklearnom programu, u kojem je navedeno da je Iran, u najmanju ruku, radio na izradi atomske bombe.

Ministrima spoljnih poslova je pak stalo da se uvođenje sankcija ne dovodi u vezu sa napadom na britansku ambasadu u Teheranu. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, nakon zasedanja Saveta pročitala je zajedničko saopštenje.

„Savet je uvređen napadom na britansku ambasadu u Teheranu i najoštrije ga osuđuje. Takođe se izražava žaljenje zbog toga što je proteran britanski ambasador. Savet na napad na Ujedinjeno kraljevstvo gleda kao na korak uperen protiv cele Evropske unije.“

Hejg: Dirnut sam podrškom

Velika Britanija je u međuvremenu zatvorila svoju ambasadu u Teheranu. Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele izjavio je da je Velikoj Britaniji ponudio konzularnu zaštitu Nemačke britanskim državljanima u Iranu. On je istovremeno osudio način na koji su se tamošnje vlasti pozabavile tim problemom: „Naravno da je napad na britansku ambasadu neprihvatljiv na bilo koji način. To je jasno kršenje međunarodnog prava.“

Zadovoljan reakcijom svog kolege, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg je rekao: „Veoma sam dirnut snažnom podrškom ostatka Evropske unije u slučaju kojim je Iran teško povredio Bečku konvenciju (iz 1961. kojom se između ostalog reguliše i zaštita stranih ambasada prim.aut.).“

Embargo će delom pogoditi i zemlje EU

Pored već usvojenih, EU je spremna da uvede i nove sankcije koje će se odnositi pre svega na energetski i finansijski sektor. „Postoje još neke veze, takođe i u Evropi, koje bi prema našem mišljenju trebalo da budu prekinute“, rekao je još Vestervele. On je dodao da to treba „da isuši izvore iranskog nuklearnog programa“.

Iranu bi, u stvari, mnogo teže pale sankcije u finansijskom i energetskom sektoru, nego što ga pogađaju do sada uvedene mere. I vrlo je verovatno da nije slučajno to što je napadnuta britanska ambasada nakon što je London uveo finansijske sankcije Teheranu. Ali, embargo na isporuku nafte delom će pogoditi i EU, jer, Italija i Grčka dobar deo nafte uvoze iz Irana.

U slučaju Sirije Evropska unija radila je zajedno sa Arapskom ligom koja je prethodnog vikenda uvela nove trgovinske sankcije Siriji. No, vojna akcija, kao u slučaju Libije, između NATO i Arapske lige, za koju je i Savet bezbjednosti dao zeleno svetlo, u slučaju Sirije se ne očekuje.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković