Pooštrava li Brisel sankcije Rusiji ili ne? | NRS-Import | DW | 08.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

NRS-Import

Pooštrava li Brisel sankcije Rusiji ili ne?

Nove sankcije Rusiji je proteklog petka, 5. septembra, EU dogovorila u Briselu. Ali odlazeći predsednik Saveta EU, Van Rompej, rekao je kako će povući sankcije, ukoliko Moskva ispuni određene uslove.

Predsednik Saveta Evropske unije, Herman van Rompej, očekuje da će ovog ponedeljka, 8. septembra, iz glavnih gradova zemalja članica EU stići jasno i glasno – da, novom pooštravanju sankcija Rusiji. Još u petak uveče su ambasadori zemalja članica, nakon teških pregovora, dogovorili novi katalog kaznenih mera. Dogovorene mere mogu stupiti na snagu tek kada na njih pristanu sve vlade zemalja članica. A to bi najkasnije trebalo da se desi ove večeri.

Doduše, Van Rompej je za flamansku televiziju izjavio kako bi Evropska unija ove sankcije, u skladu sa događajima u istočnoj Ukrajini, mogla da povuče. "Spremni smo da povučemo sankcije, ukoliko zaista dođe do trajnog popuštanja napetosti i ako počnu istinski mirovni pregovori", rekao je Van Rompej. Prvi korak ka tome je primirje, koje je postignuto u petak.

Šefica diplomatije EU, Ketrin Ešton je podvukla kako je za istinsko popuštanje napetosti neophodno povlačenje ruskih snaga, koje „ilegalno deluju“ u Ukrajini, ali i efikasna kontrola rusko-ukrajinske granice.

Novim kaznenim merama Evropska unija želi ruskim preduzećima još više da ograniči pristup evropskom tržištu kapitala. Nakon velikih banaka sada bi veliki naftni koncerni trebalo da budu na meti sankcija. Pored toga bi morala da se proširi lista civilnih dobara, koja mogu biti korišćena u vojne svrhe. Roba sa te proširene liste više ne bi smela da se izvozi u Rusiju.

Čak su i dosadašnje sankcije, ubeđen je Herman van Rompej, pokazale učinak. "Ruska privreda je snažno pogođena sankcijama i nalazi se u recesiji - pre svega zbog sankcija", smatra on.

Proruski separatisti traže autonomiju

Proruski separatisti u istočnoj Ukrajini žele, nakon proglašenja primirja, pregovorima da ostvare autonomiju. Kontakt grupa naredne sedmice želi da razgovara o statusu ustaničkih teritorija, izjavio je "šef vlade" samoproglašene Republike Donjeck, Aleksander Saharčenko ruskom radiju "Komersant FM". Ali uprkos proglašenju primirja, borbe su u nekoliko ukrajinskih gradova ipak nastavljene.

Na sastanku Kontakt grupe raspravljaće se o "specijalnom statusu" ustaničkih oblasti, rekao je Saharčenko. "Ukoliko to ne bude prihvaćeno, onda protokol sporazuma dogovorenog u Minsku ne vredi." Saharčenko je dodao i da sporazumu želi da doda još jedan elemenat . "To je hitno priznanje naše nezavisnosti, jer kada budemo nezavisni onda će Rusija biti naš važan partner", zaključio je Saharčenko.

U beloruskom glavnom gradu Minsku su u petak predstavnici Rusije, Ukrajine, ukrajinskih ustanika i OSCE-a potpisali sporazum. Tzv. Kontakt grupa za Ukrajinu dogovorila je primirje, razmenu zarobljenika i isporuku humanitarne pomoći. Uprkos primirju, došlo je do novih sukoba. Proruski separatisti su u Marijopolju i Donjecku napali ukrajinske trupe, saopšteno je u Kijevu. Gradska uprava Marijopolja je saopštila da su ustanici u noći sa subote na nedelju napali jedan kontrolni punkt u istočnom delu grada. Tom prilikom ubijena je jedna žena, a troje ljudi je povređeno. Potpuno je uništena jedna benzinska pumpa.

U nedelju se i u blizini aerodroma u Donjecku mogla čuti artiljerijska vatra. Jedan portparol ukrajinske vojske je izjavio kako je na području Luganjska primećen ruski vojni konvoj sa vojnim naoružanjem i oklopnim vozilima, pored ostalog tenkovima tipa T-72 i protivvazdušnim raketama tipa Strela i Vitias.

Uprkos novim borbama, ukrajinski šef diplomatije Pavlo Klimkin rekao je da se radi samo o kršenju, ali ne i o istinskom prekidu primirja.