Ponovo o „trećem entitetu“ | Evropa | DW | 27.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

analiza

Ponovo o „trećem entitetu“

Nedavnu rezoluciju EP političari u BiH čitaju kako im odgovara. Najvažnije ignorišu, ali zato raspravljaju o „federalizaciji“. Ta se rasprava svodi uglavnom na pitanje da li treba napraviti zaseban hrvatski entitet.

Evropski parlament (EP) je sredinom februara usvojio rezoluciju u kojoj BiH poziva na reforme radi preobražaja u „potpuno delotvornu, uključivu i funkcionalnu državu zasnovanu na vladavini prava, koja garantuje jednakost i demokratsku zastupljenost svih konstitutivnih naroda i građana“. Član 4 rezolucije praktično insistira na sprovođenju čuvene presude Sejdić-Finci to jest na tome da svi građani mogu da biraju i da budu birani. Trenutno se tročlano Predsedništvo BiH praktično ne sastoji od izabranih građana, već od po jednog predstavnika bošnjačkog, srpskog i hrvatskog naroda.

Ali u BiH se ovaj zahtev već godinama ignoriše. Umesto toga, rasplamsala se debata o „načelima federalizma“ uz rasprave koje, posebno na društvenim mrežama, raspiruju međunacionalnu netrpeljivost često i van okvira pristojnosti. Tome doprinosi i činjenica da se, nakon svih predloženih, odbačenih i usvojenih amandmana u EP, o načelima federalizma u rezoluciji ništa ne precizira, tako da ih u ovoj zemlji svako tumači na svoj način.

Tako su se izdvojile dve škole mišljenja: jedni kažu da je jaka federalizacija način da se spase multietnička zajednička država. Drugi pak smatraju da su pod krinkom federalizma planovi za nastavak dezintegracije BiH na etničkim principima.

Rezolucija o rezoluciji

Situaciju su dodatno zakomplikovala dva nedavna događaja. Jedan je rezolucija o osudi federalizacije koja „produbljuje etnonacionalne podele i ojačava separatističke tendencije“, usvojena u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH – bez prisustva poslanika vodećih hrvatskih stranaka. Drugi je naučni skup u Neumu: „Hrvati BiH – nosioci evropskih vjednosti?", na kojem je i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović govorila o unutrašnjim prilikama susedne države.

U tekstu rezolucije EP sporna federalizacija se pominje kao moguće načelo „nužnih promena“ u BiH, bez preciziranja detalja. Profesor na Univerzitetu u Mostaru Slavo Kukić veruje da su hrvatski evroparlamentarci lobirali za etničku federalizaciju BiH – to jest famozno uvođenje trećeg, hrvatskog entiteta. Ali, kako kaže Kukić, oni to u rezoluciji nisu dobili. „No, uz sve to je teško decidno utvrditi šta rezolucija EP pod pojmom 'federalizam u BiH' podrazumeva. Ali, nema sumnje da je u Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) BiH pokušavaju tumačiti kao zeleno svetlo za svoj zahtev za trećim entitetom. Kao što nema sumnje da je na takav način, držeći lekcije po BiH, pokušava protumačiti i vrh hrvatske državne vlasti “, kaže Kukić za DW.

Federalizacija Federacije

Prema Kukićevom tumačenju, federalizacija se odnosi samo na Federaciju BiH. To ilustruju izjave hrvatskog potpredsednika Republike Srpske Josipa Jerkovića koji je najpre rekao da hrvatska federalna jedinica treba da obuhvati celu Posavinu, ali se odmah potom ispravio i rekao da se misli samo na federalni deo Posavine. Time HDZ BiH, veruje Kukić, pokušava da ne naljuti Milorada Dodika u kojem vidi važnog partnera za ostvarenje svojih ciljeva.

Bosnien und Herzegowina Sarajevo - Föderalismus

Slavo Kukić

„Ideja je, ponavljam, podeliti Federaciju BiH na bošnjački i hrvatski deo, iako je to nemoguća misija – i to znaju i u HDZ. Stoga se nameće zaključak da je ova stranka spremna da odustane i od značajnih delova Federacije – recimo srednje Bosne, Sarajeva, Tuzle, Zeničko-dobojskog kantona – u kojima živi veliki broj Hrvata i zadovoljiti se prostorom od Stoca do Livna kako bi na njemu imala apsolutnu vlast“, ističe naš sagovornik.

Mostarski profesor ne veruje da se „etničkom federalizacijom“ može rešiti nacionalno pitanje bilo kojeg, pa ni hrvatskog naroda. „Potpuno suprotno, njome se proces demografskog pomeranja stanovništva, započet ratom u prvoj polovini devedesetih godina, može samo nastaviti i u potpunosti dovršiti. A to, da bi takav proces najpogubniji bio za Hrvate BiH, uopšte nije upitno“, ističe Kukić.

Predlog Biskupske konferencije

Federalizacija na etničkom principu nije jedino rešenje koje se ovih dana spominje. Biskupska konferencija BiH ovu zemlju vidi kao državu višenacionalnih regija, sa središtima u Sarajevu, Banjaluci, Mostaru i Tuzli. Reč je o predlogu Konferencije iz 2005. godine prema kojem bi regije, umesto dosadašnjih „nezgrapnih“ i „neprirodnih“ entiteta, trebalo da budu formirane na ekonomskim, saobraćajnim, prirodnim, istorijskim i drugim, među kojima i (više)nacionalnim principima.

I ovaj je predlog pretrpeo brojne kritike, prvenstveno u Republici Srpskoj gde ga smatraju „opasnim“, dok pojedini hrvatski kritičari tvrde da je urađen za potrebe „bošnjačke političke vrhuške“.

Slučajno ili ne, polemika o „načelima federalizacije“ potpuno je zasenila sve druge poruke iz februarske rezolucije EP, od kojih mnoge, umesto dezintegracije, sugerišu reintegraciju kako bi BiH bila funkcionalna država. Reč je o porukama koje su potpuno suprotne nacionalističkoj retorici političke elite u BiH.

DW.COM

Reklama