Ponovo krvavi protesti u Egiptu

Samo nedelju dana pre održavanja prvih parlamentarnih izbora u Egiptu od svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka, zakazanih za 28. novembar, došlo je do sukoba demonstranata i policije. Sukobi su počeli u subotu ujutro kada je policija uz pomoć pendreka, suzavca i gumenih metaka uklonila protestno sastajalište na Trgu Tahrir u kome se nalazilo oko 200 demonstranata. Centar je postavljen kako bi se odala počast stotinama demonstranata u ustanku u kojem je u februaru svrgnut višedecenijski predsednik Mubarak. U petak je na ulice izašlo više desetina hiljada ljudi zahtevajući ukidanje vojnog saveta, koji upravlja zemljom posle svrgavanja Mubaraka.

Prekomerna upotreba sile

Organizacije za zaštitu ljudskih prava optužile su policiju zbog prekomerne upotrebe sile. Jednom demonstrantu gumeni metak je izbio desno oko. Vest o sukobima brzo se raširila po egipatskom glavnom gradu i na trg je pristiglo više hiljada građana. Policija je napala građane koji su uzvratili kamenicama i zapalili su jedno oklopno vozilo.

Sinoć je posle dolaska sve većeg broja građana, policija počela da se povlači, ali je pred ponoć ponovo napala demonstrante bacivši suzavac. Demonstranti su uzvratili kamenjem. Egipatski premijer Ešam Šaraf pozvao je aktiviste da se povuku sa trga Tahrir rekavši da ono što se tamo događa predstavlja veliku opasnost, naglasivši da je ugrožen daljnji kurs nacije i revolucije.

Protesti su se zabeleženi i u Aleksandriji i Suezu gde su demonstranti napali jednu policijsku stanicu. Policija je uzvratila suzavcem, a intervenisala je i vojska. U Aleksandriji su stotine demonstranata bacale kamenje na glavnu upravu policije.

Nerešeni ekonomski problemi

Generalni sekretar nemačkog ogranka Organizacije za zaštitu ljudskih prava AI, Volfgnag Grenc povodom ovih događaja kaže da u Egiptu, Libiji i Tunisu još uvek nije dobijena bitka za slobodu, bez obzira na činjenicu da su diktatori svrgnuti:

„U Severnoj Africi se događa epohalni prevrat koji se može uporediti sa padom zida. Međutim, situacija je vrlo rizična. Posle euforije usledilo je razočaranje. U Egiptu su, na primer, i posle svrgavanja Mubaraka i nekih ministara, ostale stare strukture. I dalje se vrše mučenja, nekadašnji mučitelji nisu kažnjeni za izvršene zločine. U odboru koji je pripremio promenu Ustava nije bila nijedna žena. Nije zagarantovano pravo izražavanja, blogeri se nalaze u zatvorima. Sve to su znaci upozorenja. Čak i nakon izbora poštovanje ljudskih prava se ne sme gurati pod sto. Opasnost postoji, zato što su socijalni i ekonomski problemi tako veliki da bi morali da dominiraju na političkom dnevnom redu. Mnogi mladi ljudi su bez posla.“

Autor: Željka Bašić Savić (dpa, ard)
Odg. urednik: Jakov Leon