Ponovo Grčka na dnevnom redu | Evropa | DW | 15.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evrozona

Ponovo Grčka na dnevnom redu

Neprestano se pokreće pitanje da se Grčka vrati svojoj drahmi i uvek se nekako pronađe novac za još jednu tranšu pomoći. Atini je ponovo potrebno šest milijardi evra – ali ovoga puta bi moglo da ispadne drugačije.

Stanje je isto već godinama: prezaduženoj grčkoj državi neprestano nedostaje novca i preti joj opasnost od bankrota – ili, u najmanju ruku, od napuštanja evrozone. Zatim se nedeljama i mesecima između predstavnika grčke vlade i zajmodavaca razmenjuju pretnje, preklinjanja i oštre reči – sve do poslednjeg trenutka. Na kraju zajmodavci obično popuste i ipak Atini pošalju novu pozajmicu.

Poslednji put je to bilo u leto 2015. kad je Grčka dobila svoj treći paket pomoći u iznosu od 86 milijardi evra. Taj paket traje do 2018, a pojedine tranše šalju se samo ako Grčkoj ispuni zadate uslove – dakle sprovede reforme i mere štednje.

Ali baš u tome i jeste problem. Ovog leta Grčka mora da plati ratu u iznosu od preko šest milijardi evra. Taj novac Atina neće imati ako joj ne stigne nova pomoć. Samo, da li će je ovoga puta i dobiti?

Dve velike razlike

Dve stvari su ovoga puta drugačije u odnosu na ranije slučajeve. U prethodnim paketima pomoći učestvovao je i Međunarodni monetarni fond, ali ta institucija ovoga puta to ne želi. „Ne verujemo da Grčka može da izdrži teret dugova“, izjavio je direktor MMF za Evropu Pol Tomsen. Drugim rečima, Međunarodni monetarni fond traži da se Grčkoj (ponovo) oprosti bar deo duga.

To bi pre svega trebalo da urade druge zemlje evrozone – i tu se stiže do druge razlike. Ni ranije nije vladalo oduševljenje, niti je bilo solidarnosti sa grčkom državom koja uporno troši više nego što privređuje. To je bio i argument za populiste desnog spektra, a oni sada pozivaju na borbu i protiv čitave Evropske unije. Ove godine održavaju se izbori u nekoliko važnih zemalja Unije i pomoć Grčkoj samo će još više dati krila populistima. I u Holandiji, kao i u Francuskoj gde Marin Lepen želi da napusti evro. Pa i u Nemačkoj je ta „vreća bez dna“, kako misle mnogi građani – opasna tema. Zato Markus Vil, profesor ekonomije na švajcarskom univerzitetu Sen Galen smatra da te zemlje neće ni težiti ka nekom rešenju za Grčku, pre nego što se završe izbori.

Deutschland Finanzminister Wolfgang Schäuble beim EBC in Frankfurt am Main

Volfgang Šojble ponovo upozorava Grčku

Čak je i nemački ministar finansija Volfgang Šojble, stranački kolega Angele Merkel, očigledno krenuo u izbornu bitku. On je u jednom nastupu na televiziji, od Grčke ponovo zatražio nove reforme i mere štednje, rekavši da, u suprotnom, ta zemlja „ne može da ostane u evrozoni“. Nemački ministar upozorava da Grčka „želi da priušti sebi viši životni standard nego što zarađuje“.

Preveliki izazov za Evropu?

Šojble nije usamljen u Evropi: holandski list „Vokskrant“ traži da se Grčka odmah prisili da se vrati svojoj drahmi. Tek bi tada bilo malo verovatno da će grčka ikada vratiti svoje dugove, ali holandski list konstatuje da je „naš novac ionako prokockan“ i da će biračima na Zapadu „biti lakše da podnesu“ ako postane izvesno da će Grčka „privremeno da napusti evrozonu“.

Kada je reč o tom pitanju, čini se da kandidat nemačkih socijaldemokrata Martin Šulc ne može da se odmakne od svoje prethodne funkcije predsednika Evropskog parlamenta. Za list „Velt“ on upozorava da se „oni koji sada očijukaju sa ’gregzitom’, igraju sa cepanjem kontinenta. To je možda u interesu Donalda Trampa ili Marin Lepen, ali sigurno nije u interesu Nemačke i Evrope“, kaže Šulc. A predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker hvali Atinu i kaže da „nijedna zemlja nije sprovela veće reforme nego Grčka“.

Naravno da grčki premijer Aleksis Cipras rado sluša takve pohvale. On je ujedno pozvao nemačku kancelarku Merkel da „obuzda“ svog ministra finansija, jer on „iskazuje permanentnu agresivnost“ protiv Grčke. Samo, i grčkom premijeru su birači za vratom: kada je pre nešto više od dve godine došao na vlast, on je bio strava i užas za poverioce, jer se protivio tome da Grčka i dalje sprovodi mere štednje. Ali sad ih ipak sprovodi, a poslednje je bilo povećanje poreza koje je stupilo na snagu početkom ove godine.

Griechenland Proteste in Athen

Grci sada protestuju i protiv Ciprasa

I opozicija traži otpis dugova – samo pristojnije

Naravno da to nije pomoglo njegovoj popularnosti kod Grka. Oni sada i protiv njega redovno izlaze na ulice, štrajkaju i protestuju. Konzervativna opozicija u međuvremenu je po popularnosti prestigla Ciprasovu stranku. Novi lider stranke Nova demokratija početkom ove nedelje bio je i kod Angele Merkel. Doduše, upravo je ta stranka zajedno sa socijaldemokratskim Pasokom tokom decenija vladanja Grčkom i odvela zemlju u tako duboku krizu. Micotakisu je u Berlinu jedino preostalo da traži novi otpis dugova – možda samo na nešto uglađeniji način od Ciprasa.

Pored nemačkog ministra finansija, i drugi zajmodavci traže od Grčke da njen budžet „bude u plusu“ – i to trajno, i u priličnom iznosu od 3,5 odsto. Cipras to smatra „jednostavno nemogućim“, a i Micotakis tvrdi da se „može naći malo stručnjaka koji veruju da se to može postići“. Lider opozicije misli da bi možda moglo da se postigne da državni prihodi budu veći od rashoda za dva odsto – ali tu je kraj.

Švajcarski ekonomski stručnjak Vil takođe ne vidi načina da Grčka krene putem zdravog ekonomskog rasta, a bez oprosta dela dugova. U tome se slaže s analitičarima MMF-a, a nije isključeno da se to shvatilo i u ministarstvima finansija Nemačke, Holandije ili Francuske. Ali problem i jeste u tome što nijedan od tih ministara u ovom trenutku ne može sebi da priušti da se pred biračima pokaže kao popustljiv. Zato i ekonomista Majkl Everi iz holandse Rabobank smatra: „Trenutak ovog najnovijeg čina grčke tragedije, nije mogao da dođe u gorem trenutku“.

DW.COM

Reklama