Pomozite mi, hoću da umrem! | Izbor iz štampe | DW | 02.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Pomozite mi, hoću da umrem!

Reč je o strahovima zdravih ljudi, koji uvek iznova prate diskusiju o pružanju pomoći pri umiranju. U raspravi se nikada ne govori samo o bolu i bezizlaznoj situaciji obolele osobe, piše Zidojče cajtung.

default

Pomoći ili ne

Nacrt kojim Ministarstvo pravde iznova reguliše pomoć pri umiranju u krivičnom zakoniku predviđa da rodbina ili druge bliske osobe mogu da pruže pomoć pri umiranju, i da to neće biti kažnjivo. Tu su uključeni i lekari ili negovatelji koji su održavali bliski kontakt sa obolelom osobom. Lekari su u većini ljutito reagovali na ovaj deo teksta i prošle nedelje zahtevali zabranu svakog oblika organizovane pomoći pri umiranju; odbili su i da budu saučesnici u asistiranom suicidu. Lekari nisu pomoćnici u umiranju i to ne žele ni da postanu. Oni mogu odlučujuće da doprinesu u smanjenju straha od patnje i smrti, ako barem taj strah ne mogu da eliminišu.

Dodirnite nas!

Symbolfoto Sterbehilfe

Ko treba da odluči?

Zidojče cajtung prenosi i izjavu Filipea Poca di Borđa čija je sudbina poslužila kao inspiracija za film “Prilično najbolji prijatelji”. On je naglasio da su mladi, sportski duh i dinamika u društvu vrlo visoko rangirani. “Zato je za mnoge ljude teško podnošljivo da smo mi tako usporeni, da tako malo reagujemo”, rekao je za “Špigel”. “Ljudi nas se boje. Jedino što nam ostaje jeste da ih zavedemo - osmehom koji imamo i našim humorom. Kada je kontakt jednom uspostavljen, onda je put slobodan. Dodirnite nas!” On nije rekao: “Ubijte nas!”.

“Ova odluka slama srce! Svako od nas će da očajava, kada naši najbliži – otac, majka, suprug, supruga – budu molili za okončanje života koji se njima čini nepodnošljivim. Ako oni kaži: Pomozi mi! Hoću da umrem! Tu odluku moramo sami da donesemo, a ne lekar, sudija, paragraf nekog zakona. O tome mora da odluči najbliža rodbina. Oni će zbog pitanja savesti potražiti savet od rođaka, prijatalja, pastora, ali i od lekara. Svaki lekar mora sam da odluči kako će da pomogne. Sudbina tu ne sme da igra nikakvu ulogu. Ako je volja za okončanjem života neosporiva, onda pomoć može biti dokaz jedne vrste ljubavi. Nepovratna! To je najteža odluka koju čovek mora da donese. I pratiće ga celog života”, piše Bild.

Da li je Beograd novi Berlin?

Symbolbild Karte Belgrad

Beograd

Kao i uvek, kada nema novca, cvetaju slobodne žurke i umetnička scena. Plutajući barovi, kafići bez zabrane pušenja. Ko je u potrazi za dobrim provodom, u Beogradu na pravom je mestu, piše Frankfurter algemajne cajtung.

„Čini se da još nije svakom jasno da današnji Beograd mnogo više ima veze sa poljupcima mladih nego sa bombama, ratom i zločinima protiv čovečnosti. Iako je prilično normalno da se vlada u privredno lošim vremenima kazni u korist radikala, to sigurno nije reklama za turističku destinaciju Beograd. Pritom je grad sa svojim mnogobrojinim uličnim kafićima, fantastičnim rečnim obalama i mnogim etabliranim festivalima idealan cilj za jedno proputovanje gradom. Oni koji krstare Dunavom i ljubitelji umetnosti na putu ka srednjevekovnim manastrima ovde već odavno prave jednu pauzu, ali turizam se još uvek polako razvija. U prilog tome govori i činjenica da ne postoji nijedan turistički vodič na nemačkom jeziku za Beograd. Takođe je i ponuda vodiča u Srbiji vrlo skromna. Istovremeno u njima nije predstavljen alternativan, uzbudljiv, mladi Beograd sa slobodnom klupskom i umetničkom scenom. A to je sve ono zbog čega Beograd među ljubiteljima žurki već neko vreme važi za novi Berlin, ili bolje rečeno za novi stari Berlin u kome je sve provizorno i skockano sopstvenom kreativnošću i idejama, puno entuzijazma.“

Priredila Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon