Pomoć roditeljima ili „naknada za domaćice“?

Savezna vlada još jednom je potvrdila rešenost da uvede naknadu za one roditelje koji svoju decu ne daju u vrtić bez obzira da li ne mogu da nađu mesto ili ne žele da daju decu u obdanište. Naknada se odnosi na decu starosti od jedne do tri godine – naime, takozvana roditeljska naknada za mlađe bebe već postoji, a starija deca imaju zakonom zacrtano pravo na mesto u vrtiću. Od početka sledeće godine će roditelji jednogodišnje dece koja ne idu u vrtić uz postojeći dečiji dodatak dobijati 100 evra mesečno, a od početka 2014. će roditelji jednogodišnje i dvogodišnje dece dobijati 150 evra mesečno od države.

Nemačkoj hronično nedostaju mesta u vrtićima, pre svega u jaslicama, pa je ovo još jedan način da se umiri nezadovoljstvo roditelja koji često, u potrazi za obdaništem, bivaju stavljeni na večne liste čekanja ili prinuđeni da plaćaju skupa privatna obdaništa ili bejbisiterke. Opozicija kritikuje novu naknadu jer smatra da će takav izdatak iz budžeta zapravo usporiti izgradnju novih kapaciteta. Socijaldemokrate i Zeleni zato predlažu da se sav novac predviđen za starateljsku naknadu hitno uloži u gradnju jaslica. Zato je vrlo moguće da zakon neće proći usvajanje u Bundesratu, velikoj skupštini u kojoj učestvuju predstavnici svih saveznih zemalja.

Ostze cajtung smatra da će koristi od starateljske naknade imati samo bogati: „Dobrostojeći parovi će iskoristiti starateljsku naknadu kao malu subvenciju za privatne vrtiće ili bejbisiterke koje plaćaju. Roditeljima sa nižim prihodima (koji nemaju novca za privatne vrtiće) mnogo je važnije mesto u državnom vrtiću, kako bi oba partnera mogla da rade i zarađuju.“

„Roditelji se tretiraju kao idioti“, naslov je oštrog komentara u berlinskom Morgenpostu. List kritikuje opoziciju pre svega jer je starateljsku naknadu nazvala „naknadom za domaćice“: „Iznova ponavljaju glupost da starateljska naknada koči izgradnju vrtića. Čak i mi, mediji, uništavamo debatu – ponižavajuća konstrukcija ‘naknada za domaćice' implicira da su majke zapravo sluškinje. O ženama dugo nije tako govoreno u politički korektnoj Nemačkoj“, piše list, dodajući i da šef poslaničke grupe Zelenih Jirgen Tritin na Tviteru koristi sintagmu „naknada za domaćice“.

Lauzicer rundšau, sa druge strane, nema lepe reči o novoj naknadi: „Na udaru javnosti je starateljska naknada koja će koštati 1,2 milijarde evra, a zapravo je predizborni trik CSU (bavarska sestrinska partija demohrićana Angele Merkel). Osim toga, ova naknada ići će na uštrb drugih davanja za porodicu, poput pomoći za zlostavljanu decu. Besmislica je pumpati novac u ovakvu socijalnu stavku u trenutku kada Nemačka širom Evrope popuje o štednji. Prema Osnovnom zakonu Nemačke, osnovne crte politike potvrđuje kancelarka, a činjenica da je ona koalicionim partnerima dopustila ovakav predlog zakona pokazuje zapravo koliko je trenutno slaba…“

Braunšvajger cajtung navodi još jedan argument da deca rano idu u vrtiće umesto da ostaju kod kuće: „Naši političari zaduženi za obrazovanje dobro znaju koja je razlika između ovdašnjeg sistema i skandinavskog sistema koji je mnogo uspešniji: U severnoj Evropi se mnogo polaže na obrazovanje još od ranog detinjstva.“

Na nešto slično ukazuje i komentator uglednog Zidojče cajtunga koji kaže da u Nemačkoj važi geslo „porodica ispred obrazovanja“ jer svaka vlast gleda da ugodi porodičnim ljudima, toj velikoj armiji glasača. List piše da dečiji dodaci i roditeljska naknada nisu ispunili glavnu svrhu – da Nemačka dobije više beba. Zato se komentator zalaže protiv porodičnih izdataka: „Dečiji, roditeljski i starateljski dodaci ne pomažu sve dok ne bude dovoljno mesta u obdaništima. Nije toliki problem što nema dovoljno vrtića, mada u pojedinim gradovima zaista nedostaje građevinskog zemljišta. Pravi problem je što ovo društvo ne ceni dovoljno one koji brinu o njegovoj deci – u vrtićima, školama ili na univerzitetima. Sve je teže privoleti dobre ljude za poslove u ovim ustanovama. U vrtićima vaspitači zarađuju jedva više od vozača autobusa. Nastavnici moraju iz svog džepa da plaćaju ekskurzije ili lap-top računare. Mnogi mladi univerzitetski profesori godinama čekaju na stalno radno mesto – iako su amfiteatri fakulteta puni…“

Konzervativniji Frankfurter algemajne cajtung očekivano ima potpuno suprotan stav. U tamošnjoj kolumni se podseća da dete koje ide u državni vrtić mnogo više košta poreske obveznike: „Država i dalje može da ponudi dovoljno mesta i obrazovanih kadrova samo za jedan deo dece – stotine hiljada njih ostaju bez vrtića. Čak i da tri četvrtine dece dobije mesto – ostaje nam jedna četvrtina. Zašto bi onda njihovi roditelji sve troškove primili na svoja pleća, dok su drugi roditelji praktično subvencionirani sa 4 do 10 hiljada evra godišnje kako bi im deca bila u vrtićima, a oni imali vremena da rade ili provode slobodno vreme kako žele!?“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon