Pomilovano raspeće

Raspeće može da ostane da visi u učionici, ako se to tako sviđa državi. To je suština sudske odluke velike komore Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, donete u petak, 18. marta 2011. Bilo je to ujedno pobijanje odluke donete u prvoj instanci 2009. godine. Tada je mala komora toga evropskog suda dala za pravo jednoj Italijanki, koja nije htela da prihvati da u javnim školama u Italiji vise raspeća. Prva odluka je u tolikoj meri osporavana da je Italija taj spor ponovno dovela pred sud, ovoga puta pred višu instancu unutar samog suda - pred veliku komoru. Podršku Rimu u tom slučaju dalo je deset evropskih država i brojna katolička udruženja.

Kako je to rešeno u Nemačkoj?

S tom presudom se ujedno pitanje postavljanja religijskih simbola u državnim školama stavlja pod nadležnost svake zemlje ponaosob. U Nemačkoj je još 1995. Savezni ustavni sud doneo odluku u slučaju postavljanja raspela, ali je ta odluka do današnjeg dana ostala sporna. Naime, savezne sudije odlučile su da raspeća više ne vise u državnim školama. To je teorija, a u praksi, u tradicionalno katoličkoj Bavarskoj raspeća se skidaju sa zida tek ako neko to sudski zatraži.

U suštini ne zna se tačno o čemu je u stvari doneta odluka u Strazburu. O verskim pitanjima? O osnovnim pitanjima u vezi odnosa države i religijeu modernim društvima? Evropski sud ne bi bio u stanju da da odgovore na ta pitanja.

Sud u Strazburu uvek donosi odluke za pojedinačne slučajeve i ništa više. Ovoga puta to je bila tužba jedne italijanske ateistkinje, koja živi u gradiću kod Padove i koja je uverena da sam pogled na raspeće u učionici ugrožava psihičko zdravlje njenoga sina. Zbog toga je podnela tužbu pred najvećom sudskom instancom u Italiji. No, sudije italijanskog upravnog suda bile su protiv: raspeće u Italiji nema isključivo religijsko značenje, ono je, smatraju, važno za formiranje identiteta, pa tako zaslužuje i svoje mjesto u državnim školama.

Prva odluka duboko uvredila milione hrišćana

Bila su to prilično sporni argumenti italijanskih sudija, koji očigledno nisu imali dovoljno hrabrosti da u raspeću vide to što ono u stvari jeste: centralni simbol hrišćanstva. Kad je spomenuta Italijanka uložila žalbu pred Evropskim sudom u Strazburu, tamošnje sudije su u prvoj odluci ukazali upravo na tu činjenicu i obrazložili da raspeća u učionicama zaista krše odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer, u stvari, u toj konvenciji krše zagarantovane religijske slobode. Ta odluka je, s druge strane, duboko uvredila milione hrišćana u Italiji i širom Evrope i na kraju dovela do toga da se o celom slučaju odlučuje pred velikom komorom suda, gde je 17 sudija, na kraju, raspeće „pomilovalo“.

Autori: Martin Durm / Marina Martinović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković