Pomažu drugima, a nije im dobro | Evropa | DW | 12.07.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

medicinsko osoblje

Pomažu drugima, a nije im dobro

Nemačkoj hronično nedostaje medicinskog osoblja. Pandemija im je donela više posla i više bolovanja, tako da su mnogi na granici pucanja. DW je pričao sa jednim mladim negovateljem.

Nije jednostavno dobiti Georga Gutrijea (21) na telefon. On ipak nalazi vremena između dve noćne i jedne dnevne smene. „Koji je danas dan? Nedelja, zar ne?“, pita mladić uz osmeh.

Već mesec dana radi kao negovatelj na odeljenju za majku i dete u berlinskoj bolnici Šarite. Ta univerzitetska klinika je sa 3.000 kreveta jedna od najvećih u Evropi.

Gutrije je trogodišnje medicinsko stručno obrazovanje stekao za vreme pandemije. Doživeo je za vreme prakse sve ono sa čime su se suočavale bolnice – zatvarale su cela odeljenja da preusmere osoblje na lečenje obolelih od kovida, operacije su odlagane.  

Na sadašnjem poslu to Georg verovatno neće doživljavati: „Moje odeljenje se ne može zatvoriti. Deca se rađaju kada ona hoće, to ne može da se odgodi.“ Uprkos tome svi pacijenti prvo moraju u izolaciju dok ne dobiju negativan PCR test.  

Popuštanje mera i nova podvarijanta 

U prethodne dve godine leti je opadao broj zaraženih, jer se ljudi zadržavaju napolju. Za medicinsko osoblje to znači opušteniju radnu svakodnevicu.

Ali sindikat lekara Marburški savez upozorava da zbog letnjeg pandemijskog talasa zdravstveni sistem ponegde već sada dolazi do granica izdržljivosti. Početkom juna broj novozaraženih je bio na veoma niskom nivou. Ali od tada je naglo počeo da raste.  

Podvarijanta virusa BA.5. je odgovorna za ovakav razvoj događaja. Ona je još zaraznija, a može da se širi i u letnjim mesecima. Nisu bezbedni ni oni koji su preboleli omikron ili su vakcinisani. U međuvremenu je ova podvarijanta odgovorna za trećinu novih zaražavanja.  

Dodatni faktor je popuštanje antipandemijskih mera. Ljudi u Nemačkoj u najvećem broju slučajeva ne moraju nositi maske u zatvorenim prostorijama. Više nema ograničenja kontakata, putovanja i koncerti su uobičajeni.

Osim toga, ukinut je besplatni brzi test za sve građane, sa obrazloženjem da je preskup. Ministar zdravstva Karl Lauterbah je naveo da je test koštao milijardu evra mesečno. Sada test svakog građanina košta tri evra. Ostaje da se vidi da li će to odvratiti ljude od češćeg testiranja.  

Korona nije najveći problem 

Medicinsko osoblje je to već više puta doživljavalo – rast broja zaraženih, jesen se dočekuje sa strepnjom. U severnoj nemačkoj pokrajini Šlesvig-Holštajn početkom jula su zatvorene dve bolnice jer je previše osoblja bilo zaraženo. I jedna klinika u Hamburgu potvrđuje probleme zbog povećanog broja bolovanja usled pandemije.  

Ali pandemija nije glavni problem, ona je samo skrenula pažnju na loše stanje u oblasti medicinske nege. Inicijativa Walk of Care, u koju je uključen i Georg Gutrije, upozorava na to stanje još od 2016. Medicinsko osoblje traži od politike finansijsku i strukturnu pomoć.  

Georg kaže da u Nemačkoj na jednu osobu koja se brine o pacijentima dolazi trinaest bolesnih osoba, a u Holandiji je taj broj pet. On se pita kako onda da posveti dovoljno pažnje i obezbedi kvalitet medicinske nege. Prema njegovim rečima, medicinsko osoblje već godinama radi na samoj granici izdržljivosti.

A ovakvi uslovi pogađaju većinski žene kojih je u ovoj branši čak dve trećine. Mnoge od njih suočene su sa rasizmom i seksizmom na radnom mestu. Ali kada napuste takva radna mesta, ne pronalaze lako novi posao. 

Frustracija i očaj 

Institut za nemačku ekonomiju je izračunao da će u oblasti medicinske nege 2035. godine broj stručnog osoblja koje će nedostajati narasti na 307.000. Problem postoji već godinama i stalno se pogoršava.

To kod zaposlenih izaziva stres, fizičko i psihičko opterećenje, prekovremeni rad, nepopunjena radna mesta – a sve to uz nedovoljno plaćen posao. Na sajtu „Crna knjiga bolnice“ sve to anonimno opisuje osoblje iz cele zemlje.

„Čak nisam imao vremena da otpratim pacijenta u smrt“, piše tamo neko ko radi u bolnici. „Volim svoj posao i ponosan sam na njega. Međutim, toliko sam bio šokiran neverovatno lošom negom u ovoj bolnici, da tu nisam izdržao duže od dve godine“, kaže druga osoba, a treća dodaje: „Kada sam u sobi za medicinske sestre dobila napad plača, nijedna koleginica nije imala ni minut vremena da me uteši.“

Sagorevanje na poslu (burn out) je u branši dobro poznat sindrom. Ali malo ko govori o drugoj temi, otupljivanju i hlađenju emotivne reakcije, naposletku ravnodušnosti (cool out).

„Sve ti je potpuno svejedno, ništa te više ne dotiče, to je stanje potpune preopterećenosti. Čovek neguje ljude, a sam je u vanrednom stanju“, objašnjava Georg. On dodaje da to dovodi do grešaka, pa i do nasilja prema pacijentima.  

Juna 2021. politika je obećala poboljšanje i organizovala reformu medicinske nege, koja stupa na snagu ove godine. Trebalo bi da bolje plate i veća odgovornost za medicinsko osoblje smanje opterećenost i nedostatak stručnog osoblja: „Ako čovek ima žicu da pomaže ljudima onda je sklon pozivima u ovoj oblasti. Ali koja je cena tog izbora?“, pita se Georg.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.