Polonijum, neuhvatljivi ubica | Mozaik | DW | 07.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Polonijum, neuhvatljivi ubica

Švajcarci veruju da je Arafat otrovan polonijumom. Francuzi osporavaju. Rusi su prvo demantovali, a onda demantovali da su demantovali. Polonijum je idealan otrov, upravo jer je skoro neuhvatljiv.

Mesec dana pošto su švajcarski istražitelji ustvrdili da je bivši palestinski lider Jaser Arafat verovatno otrovan polonijumom , njihove kolege iz Francuske tvrde da nije bilo trovanja. Neko tu laže za nečije interese, viču dežurni teoretičari zavere. Međutim, otkrivanje polonijuma u posmrtnim ostacima teško je čak i nakon mnogo kraćeg vremena. Nakon devet godina (toliko je prošlo od Arafatove smrti) to je gotovo Sizifov posao.

Drugačije je bilo sa bivšim agentom KGB-a Aleksanderom Litvinjenkom – u tom slučaju nije bilo sumnje da je polonijum uzrok smrti. Kako je Litvinjenko bio Putinov deklarisani protivnik, odmah se ciljano tragalo za polonijumom. Kod Arafata je bilo drugačije – zvaničan uzrok smrti su srčani problemi, a tek 2011. godine Al Džazira otkriva prve sumnje Arafatove udovice da je njen suprug otrovan.

Idealno oružje

Ermittlungen zu Giftmord an Alexander Litwinenko

Istražitelji su otkrili polonijum u telu Litvinjenka, jer su omah počeli sa istragom

Oprečni rezultati do kojih su stigle prestižne laboratorije u Lozani, odnosno Moskvi i Parizu oslikavaju dilemu pred kojom stoje naučnici. Polonijum se pojavljuje u raznim oblicima, najčešće kao polonijum 210 za kojim se u ovom slučaju i tragalo. Taj element, međutim, ima vreme poluraspada od samo 138 dana. U tom periodu se prepolove zračenje i količina polonijuma. Kada prođe deset takvih perioda – u slučaju polonijuma oko četiri godine – trovanje se skoro nikako ne može dokazati. Uzorci su iz Arafatovih ostataka uzeti nakon osam godina, prošao je 21 period poluraspada, pa je u telu teoretski ostao samo milioniti delić polonijuma.

To nije jedina teškoća. Polonijum posredno može da dospe u telo kao nusprodukt raspada nekih prirodnih radioaktivnih izotopa. Tragovi polonijuma tako se zatiču u podrumima ili kanalizaciji, zbog raspada radioaktivnog kamenja. U jednom trenutku se više ne može reći da li je otkriveni polonijum ostatak polonijuma 210, ili nuspojava raspada sasvim prirodnih i svuda prisutnih materija.

Ne pravi se u pauzi za kafu

Brzi raspad čini polonijum idealnim otrovom koji se retko otkriva. Po pravilu, nikada se prvo ne sumnja na polonijum jer je njegova proizvodnja komplikovana, a nabavka teška čak i profesionalnim ubicama. Da bi se proizvelo 100 nanograma otrova, treba da se prerade stotine kilograma stena koje sadrže uranijum. Može i jednostavnije – treba bombardovati bizmut neutronima i eto polonijuma. Samo, za to je potreban nuklearni reaktor.

Opet teoretski, monopol na polonijum imaju nuklearne sile. Kontrola u reaktorima je stroga, teško da neki zaposleni hemičar može u pauzi za kafu da napravi sebi 100 nanograma otrova i ponese kući u džepu. Polonijum emituje opasno alfa-zračenje, ali jedna od pogodnosti za počinioce je što je relativno lako izolovati ovo zračenje – običnim parčetom papira.

Simptomi i smrt

Yassir Arafat

Švajcarski istražitelji tvrde da je Arafat ubijen polonijumom

Polonijum je zapravo veoma opasan tek kada dospe u telo. Radioaktivne čestice jedu zdrave ćelije, pogotovo one matične koje omogućavaju telu regeneraciju. Zračenje može da spreči deobu matičnih ćelija i taj fenomen medicina je iskoristila u borbi protiv tumora. Naravno, u te svrhe se ne koristi polonijum.

Ako polonijum uđe u telo preko ishrane (neki sumnjaju da ga je Arafat popio u čaši vode) najpre dolazi do uništenja želuca i crevne sluzokože. Posledice su povraćanje, mučnina i gubitak apetita. Onda element stiže u krvotok, gde uništava bela krvna zrnca i izaziva malokrvnost. Posledica je ekstremno slabljenje imunog sistema. Slede vrtoglavica, glavobolja i otkazivanje nervnog sistema. Smrt nastupa nakon virusnih oboljenja od kojih organizam više ne može da se brani ili nakon otkazivanja vitalnih organa.

Autori: Fabijan Šmit / Nemanja Rujević

Odg. urednica: Ivana Ivanović