Poljoprivreda na ivici okultizma

Na imanju Johanesa Rodevika nema ni traga velikoj poljoprivrednoj mehanizaciji, a još manje nekakvim hemijskim preparatima. Umesto toga, on svake jeseni u jedan kravlji rog stavlja šaku kravlje balege. Postoji tačna procedura kako se to radi, ali u svakom slučaju, on, nakon toga, taj rog zakopa u zemlju. Rog tamo stoji do Uskrsa i sadržaj meša sa vodom. Tu čarobnu tečnost on zatim sipa po svom polju – sa naučne tačke gledišta, to je količina koja gotovo uopšte ne može da se izmeri i iznosi otprilike 50 grama po jednom hektaru.

Umesto kombajna i velikih traktora, na njegovom imanju još žive dva konja, jedan magarac, pet svinja, kokoške se šetaju unaokolo i prave društvo kravama koje takođe imaju slobodu kretanja. Tu je još i jedna bara – šta se krije u njenoj mutnoj vodi radije ne pitamo, ali je i ona važna za Rodevikovo domaćinstvo.

Njegovo imanje je odnedavno uvedeno i u zvanični spisak udruženja „Demeter“. Ono ne samo da propisuje potpuno ekološki pristup poljoprivredi, već zastupa takozvani „biološko-dinamični“ pristup agraru i proizvodnji hrane. Rene Hernkind je predstavnik udruženja „Demeter“ i ne želi da se upušta u raspravu o tome kakav to mogući efekat ima kapljica balege na deset kvadrata.

„Nije reč o materijalnim dimenzijama. Ne može se izmeriti koliko, na primer, ima mikrograma hajdučke trave (Achillea millefollium) ima u kubiku trave“, objašnjava predstavnik udruženja „Demeter“. On to upoređuje sa homeopatskim preparatima u medicini: „I tamo se često kaže 'tu nema ničeg'. Ali ipak deluje.“

To je shvatio i Johanes Rodevik. I on je u početku bio „normalan“ poljoprivrednik koji je samo pazio na ekologiju, a nisu ga interesovali nikakvi hokus-pokus-eksperimenti. Ipak, ipak isprobao je taj preparat i – ostao zapanjen: „Svi smo se začudili kako se, nakon prve godine, razvila naša livada. Krmivo je mnogo bolje, trava mnogo zelenija, iako je nismo previše đubrili.“

Hernkind nam objašnjava da je osnovno načelo biološko-dinamične poljoprivrede biološka raznolikost. Čak i „samo“ ekološka dobra prisiljena su na specijalizaciju nekih kultura, ali kod „Demeter-dobara“ glavni zakon je – diversifikacija. Sade se živice, uređuju ivice njiva, uzgaja više vrsta plodova. „Bitno je shvatiti poljoprivredno dobro kao jedan organizam gde jedan organ hrani druge“, kaže nam predstavnik udruženja. To uključuje i razne životinje koje daju đubrivo za polja.

Ideja biološko-dinamičnog uzgoja stara je već devedesetak godina. Na čitavom svetu ima oko 5.000 imanja koja slede njihova načela, a gotovo trećina je u Nemačkoj. U svakom slučaju, i nemački potrošači otkrili su kvalitet njihovih proizvoda i oni se sve više traže, čak i od onih koji su nepoverljivi prema ideologiji koja stoji iza te ideje.

U osnovi se tu i u poljoprivredu proširio duh antropozofije, pedagoga filozofa i ezoterika, Rudolfa Štajnera s početka prošlog veka. On je zagovarao mistično jedinstvo čoveka i sveta i tako stvorio drugačiji pristup medicini, umetnosti, odgoju dece, ali i poljoprivredi.

Radi se o delovanju onog što antropozofi zovu „kosmičke sile“ koje bivaju podstaknute posebnim preparatima. Ti „čarobni napici“ često sadrže biljke poput hajdučke trave, kamilice ili maslačka, ali i stajskog đubriva i životinjske mokraće. Ti sastojci se u minimalnim količinama raznose na polja, a Rodevikova balega iz kravljeg roga, na primer, trebalo bi da podstakne „harmonizirajuće životne procese“ u korenju biljaka.

Iako bi obični ljudi o onima koji tako nešto pokušavaju najčešće rekli da su „zreli za ludnicu“, agronomi ipak nisu sasvim sigurni šta da misle o tim čarolijama na poljima. Profesor Urs Nigli je na čelu Istraživačkog instituta za biološku poljoprivredu (FiBL) u Švajcarskoj gde još od 1978. traje dugoročna uporedna analiza ekološkog i biološko-dinamičnog odnosa prema poljoprivredi.

„U prvih petnaest godina praktično ništa se nije događalo, ali od petnaeste godine polako su počele da se stvaraju razlike“, kaže profesor. Posle tog perioda egzaktna merenja pokazala su da je plodnost tla na biološko-dinamičnom polju bila bolja nego na samo ekološkom i, naravno, mnogo bolja nego u konvencionalnoj poljoprivredi.

Ipak, u prirodi naučnika je da bude sumnjičav. Teško je reći da je razlog za to onih par kapljica balege iz kravljeg roga ili nekog drugog preparata, jer je i uzorak suviše mali. Doduše, trudili su se da pronađu uporedne površine gde nema gotovo nikakve razlike u lokaciji, klimi ili sastavu tla. „Možemo dakle da kažemo da ti preparati imaju određen efekat, ali to ne možemo da objasnimo“, kaže profesor Nigli.

„Sve to razumljivo je samo u antropozofskoj kosmologiji, ali kao naučnici, potpuno smo zatečeni i zato i mnogi naučnici potpuno odbacuju takva načela.“ Ipak, čini mu se da barem određenu ulogu ima i sastav đubriva, odnosno to kako se ono priprema po biološko-dinamičnom načinu.

Bilo kako bilo, profesor Nigli nema razloga da iznese nijednu reč protiv biološko-dinamične poljoprivrede: „Ono što je za mene važno kad pogledam njihovu praksu, jesto to što vidim kako neguju veoma pažljiv odnos prema tlu. Tehnike koje primenjuju, kompostiranje ili plitka obrada tla, to je sistem koji veoma čuva okolinu.“

Da li, dakle, možemo da se nadamo da će se jednog dana svi poljoprivrednici „odreći Lucifera i Ahrimana“ – kako je pisao Rudolf Štajner o bićima koje podstiču sebičluk i pretvaraju čoveka u mašinu? Teško da je to moguće: uprkos sve većem interesovanju potrošača za njihove proizvode, njihov urod je suviše mali da bi se nahranila sva gladna usta na svetu. Zato i profesor kaže: „Da bi oni rešili sve globalne probleme, o biodiverzitetu, promene klime i gladi u svetu, površina na kojoj se uzgaja na biološko-dinamičan način jednostavno je suviše mala“.