Politikantstvo i zazivanje sukoba | Evropa | DW | 31.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

BiH 2016

Politikantstvo i zazivanje sukoba

Trvenja tri konstitutivna naroda i politikantstvo obeležili su i 2016. godinu u Bosni i Hercegovini. Svađa oko referenduma o Danu RS, popisa stanovništva, hapšenja pripadnika Hrvatskog vijeća... I tračak evropske nade.

Godina u Bosni i Hercegovini hronološki je bila uokvirena pojačanim antiterorističkim merama. Krajem 2015. i početkom 2016. godine te su aktivnosti bile usmerene na suzbijanje uticaja radikalnih verskih grupa u akciji „Rez", dok su na izmaku 2016, nakon terorističkih napada u Berlinu i Ankari, pojačane mere obezbeđenja nemačkih i turskih diplomatskih predstavništava u BiH. Analitičari, međutim, ocenjuju da BiH u 2016. godini nije toliko bila izložena terorističkim pretnjama, koliko atmosferi međunacionalnih napetosti i opšte društvene besperspektivnosti, zbog čega je velik broj mladih napustio zemlju. Prema podacima nevladinih organizacija, BiH je od kraja rata napustilo oko 150.000 mladih u između 15 i 30 godina starosti.

Za egzodus mladih iz BiH krive su političke elite koje su i protekle godine, umesto stvaranja boljih životnih uslova, proizvodile krize. Politički analitičar Adnan Huskić kaže da je referendum o Danu Republike Srpske (RS) najplastičniji primer pogubne politike „otuđenih i kriminalnih" političkih elita u BiH. „Primarni cilj ovog političkog manevra bilo je potkopavanje ionako nekoherentne i nefunkcionalne opozicije u RS, skretanje pažnje sa pitanja neefikasnosti i katastrofalnih rezultata decenijske vladavine Milorada Dodika, te nebrojenih korupcionaških i drugih afera, na navodnu zaštitu interesa RS i Srba u BiH. Referendumom nas je Dodik uveo u novu fazu politike u BiH, nakon koje smo bili bombardovani ratnom retorikom i prizivanjem sukoba", kaže Huskić za DW.

Dejtonske institucije na udaru nacionalista

Stručnjaci veruju da referendum neće implicirati nikakve pravne posledice, iako bi političke mogle biti složene. Kako je referendum sproveden uprkos zabrani Ustavnog suda BiH, Tužilaštvo BiH pozvalo je Milorada Dodika na saslušanje kojem se on odazvao pretposlednjeg dana godine tvrdeći da je to montirani politički proces. Krajem godine lideri Srba i Hrvata u BiH, Milorad Dodik i Dragan Čović, najavili su da je u pripremi zakon kojim traže izuzeće stranih sudija ili ukidanje Ustavnog suda BiH. Odgovor opozicije i dela bošnjačke političke elite je da se radi o „političkoj igri“ s ciljem rušenja ustavno-pravnog poretka države.

„Problematizovanje uloge stranih sudija predstavlja poslednji čin stavljanja celokupne državne strukture i institucija pod kontrolu političkih stranaka. Moramo da napomenemo da ovakav Ustavni sud uglavnom ne odgovara Dodiku, a posledično ni Čoviću, dok trenutno odgovara Bakiru Izetbegoviću. Sve je širi jaz između političke realnosti u BiH i normativnog okvira. Evidentno je da Ustavni sud postaje instrument u sučeljavanju na domaćoj političkoj sceni", kaže Adnan Huskić.

Odnosi Sarajevo-Zagreb

U martu su članovi Predsedništva BiH posetili Zagreb gde su razgovarali sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović i drugim hrvatskim zvaničnicima, između ostalog i sa gotovo zaboravljenim bivšim premijerom Tihomirom Oreškovićem. Iako su otvorena pitanja između dve zemlje brojna, susreti su bili srdačni, a atmosfera prijateljska. Dolaskom HDZ-ovog Andreja Plenkovića na mesto hrvatskog premijera hrvatska politika prema BiH je dobila jasnije konture. Plenković je najavio da će BiH biti spoljno-politički prioritet Hrvatske.

Nekoliko dana nakon Plenkovićeve posete Sarajevu, u Orašju su uhapšeni bivši pripadnici Hrvatskog vijeća obrane (HVO) osumnjičeni za ratne zločine. Kako je prvobitnim medijskim izveštajima rečeno da se uhapšeni terete i zbog „udruženog zločinačkog poduhvata“ pri čemu se pominje i tadašnja hrvatska vojska, usledile su oštre reakcije hrvatskih zvaničnika. Politički analitičar Dževad Kučukalić smatra da je izjava hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, da bi Hrvatska i ostale zemlje Evropske unije (EU) trebalo ozbiljno da se zabrinu zbog „hiljada povratnika sa ratišta iz Sirije i Iraka" u Bosni dodatno je zakomplikovala i odnose dveju zemalja.

Više džihadista u Geteborgu nego u BiH

„U borbi protiv terorizma razumljiva je briga svih evropskih čelnika, a time i hrvatske predsednice, ali javno isticati bojazan od 'radikalnog islama' koji preti iz BiH, ne uklapa se u one slatkorečive tvrdnje o razumevanju i saradnji dve zemlje na evropskom putu BiH“, kaže Kučukalić za DW. Da se u navodima o povratnicima sa stranih ratišta preteruje potvrdio je i šef Delegacije Evropske unije u BiH Lars-Gunar Vigemark. „Postoje javno dostupni, ali i obaveštajni podaci o broju takvih osoba. Kao primer mogu da navedem da boraca na stranim ratištima ima više iz mog rodnog grada (Geteborga) u Švedskoj nego što ih dolazi sa područja cele BiH", kazao je Vigemark.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva sigurnosti BiH, u Siriji je boravilo 226 ljudi iz ove zemlje. „Trenutno ih je 115, poginulo je 65, a vratilo se 45. U poslednjih pola godine nije bilo nijednog odlaska na sirijsko ratište", rekao je ministar Dragan Mektić.

Rezultati popisa i lokalni izbori

Sredinom 2016. godine Agencija za statistiku objavila je konačne rezultate popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH, sprovedenog 2013. godine. Zbog primedbi na način usvajanja jedinstvenog programa obrade podataka popisa, RS nije priznala rezultate i objavila je sopstvene. Prema podacima popisa, BiH ima 3.531.159 stalnih stanovnika. U Federaciji BiH živi 2.219.220 stanovnika, što je 62,85 procenata od ukupnog stanovništva, dok u Republici Srpskoj (RS) živi 1.228.423 stanovnika što je 34,79 odsto od ukupnog stanovništva. U Brčko Distriktu živi 83.516 odnosno 2,37 odsto ukupnog stanovništva BiH. U BiH, prema popisu, živi 50,11 odsto Bošnjaka, 30,78 odsto Srba i 15,43 odsto Hrvata. U odnosu na popis stanovništva iz 1991. godine, Bošnjaka je više za sedam odsto, Srba manje za oko jedan odsto, a Hrvata manje za dva odsto.

2016. je za BiH bila izborna godina što prema analitičarima donekle objašnjava pojačane političke i međunacionalne tenzije. Početkom oktobra u ovoj su zemlji upriličeni lokalni izbori na kojima su kandidati nacionalnih stranaka dobili najviše glasova. Zbog izbornih neregularnosti i fizičkih obračuna na glasačkom mestu, prekinuti su izbori u hercegovačkom gradiću Stocu, a ni Centralna izborna komisija, ni druge nadležne institucije, do kraja 2016. godine nisu ponudile odgovor na pitanje kada će i da li će uopšte izbori u ovom gradu biti ponovljeni. Tako je, pored Mostara u kojem zbog bošnjačko-hrvatskih političkih nesuglasica već godinama nema lokalnih izbora BiH dobila još jedan „grad slučaj" – Stolac.

BiH korak bliže Briselu

Uprkos političkim nesuglasicama i međunacionalnim tenzijama, BiH je krajem 2016. godine dobila upitnik Evropske komisije od 3.200 pitanja na koja zvaničnici ove zemlje moraju da odgovore u roku od šest meseci ukoliko žele da BiH dobije status kandidata za članstvo u EU. To je, kako se navodi u obrazloženju, rezultat napretka koji je BiH postigla na evropskom putu, pre svega dogovora o mehanizmu koordinacije, koji je sada na najvećem ispitu.

Analitičari strahuju da će i proces rešavanja upitnika biti izložen politizaciji. O potezima vlasti u BiH nakon dobijanja upitnika za DW je govorio i Mile Lasić, profesor na Sveučilištu u Mostaru, koji smatra da je glavni problem sa upitnikom „nekompetencija javne uprave". „Na velikom ispitu biće i sistem koordinacije, jer ga svako u ovoj zemlji tumači kako mu pada na pamet, pa će usaglašavanje biti mučno i trajaće predugo, ali tome nema alternative", kazao je Lasić. BiH je u februaru 2016. godine podnela zahtev za članstvo u EU, što je prvi korak ka dobijanju statusa kandidata. Nakon odgovora na pitanja iz upitnika uslediće mišljenje Evropske komisije, odnosno odluka o statusu kandidata.

DW.COM